Magazin
Kako nam taktika "sivog kamena" može pomoći u komunikaciji sa narcisima
Komunikacija sa manipulatorima i onima koji imaju narcisoidni poremećaj je svojevrsna igra u kojoj pobeđuje onaj ko je mudriji, dok oni mekog srca, koji strepe da im se suprotstave, neretko završe u njihovim "kandžama" . Gruzijski profesor psihologije razvio je posebno delotvornu taktiku "sivog kamena", koju preporučuju čak i harvardski profesori.
Strategija suočavanja sa manipulatorima i narcisima koju je razvio profesor psihologije Kit Kembel sa Univerziteta u Gruziji, jedna je od retkih koja nije zasnovana na pravom naučnom istraživanju, već je nastala iz iskustava brojnih žena koje su se u nekom periodu života našle u emotivnom odnosu sa narcisima, ili su bile odgajane u porodicama gde je najmanje jedan roditelj manipulator.
"Narcisizam je komplikovan, ali je ova tehnika jednostavna", smatra doktor Kreg Malkin, profesor psihologije na Harvardskoj medicinskoj školi.
Taktika "sivog kamena" - jednostavna, a veoma delotvorna
Iako krajnje jednostavna, taktika "sivog kamena" pokazala se kao krajnje delotvorna u komunikaciji sa narcisima i manipulatorima koji se svojski trude da u očima drugih sebe glorifikuju i postave na pijedestal: njena suština leži u davanju neutralnih, dosadnih odgovora koji će narcisa i manipulatora dovesti do gubitka interesovanja, pri čemu će se i njihova želja da vam nešto dokazuju značajno umanjiti ili potpuno nestati.
Najidealniji odgovori jesu "U redu", "Imaš pravo na svoje mišljenje", "Naravno" i tome slično, jer, dobivši ovakav odgovor, narcisi i manipulatori gube želju za daljom komunikacijom, navodi Kembel.
Upravo je ta vaša nezainteresovanost za ono što oni imaju da kažu ključna: davanjem "mlakog" odgovora njihova deluzivna moć opada, oni gube svoj šarm i želju da manipulišu vašim emocijama, a to ih odbija i navodi da potraže drugu "žrtvu".
Narcisoidni poremećaji retki, ali imaju jak uticaj
Da bi se nekoj osobi ustanovio narcisoidni poremećaj, potrebna su brojna klinička ispitivanja i timski rad psihologa i psihijatara, a tek 1 procenat svetskog stanovništva ima zvanično dijagnostikovan neki od poremećaja iz spektra narcizma. Ipak, u praksi se možemo susresti sa brojnim primerima arogancije i manipulativnih tehnika koje su svojstvene narcisima, čak iako one dolaze od nekoga ko nije klinički slučaj.
Narcise sa kojima se susrećemo možemo klasifikovati u tri kategorije: otvoreni, latentni (prikriveni) i one iz zajednice. Otvoreni narcisi su baš ono što vam prvo padne na pamet kada čujete tu reč - to su arogantne osobe koje smatraju da se čitav svet vrti oko njih i koje "hrani" osećaj lične superiornosti i tuđe inferiornosti. Latentni se pak, ponašaju drugačije - oni vole da su u "ulozi žrtve" i da je sva pažnja usmerena na njihove probleme, dok vaše životne situacije nipodaštavaju. Za kraj, treći, ali ne manje važan tip jesu narcisi iz zajednice - oni koji "na sva usta" pričaju o svojim doprinosima stambenoj zajednici, društvu, ekologiji i čovečanstvu i koji će se potruditi da vas uvere da brižniju i posvećeniju osobu u životu niste imali prilike da upoznate.
