Hiljade ljudi danas idu na hip-hop koncerte, međutim muzički stil koji je u vrhu svetskih top lista, nije uvek bio toliko popularan, podseća Bi-Bi-Si.
Većina poznatih hip-hop muzičara nije mogla da postigne neverovatan uspeh bez rada ljudi kao što su Di-džej Kul Herk, Grendmaster Fleš i Afrika Bambata.
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih Bronks je imao mnogo problema, bilo je mnogo borbi između različitih bandi, a hip-hop je postao glas ulice koji je lokalna zajednica koristila kao ventil za izražavanje mišljenja i problema tokom veoma nasilnog perioda u njihovim četvrtima.
Pre 50 godina, 11. avgusta, 18-godišnji Klajv Kempbel, poznat kao di-džej Kul Herc i njegova mlađa sestra Sindi, odlučili su da prirede zabavu povodom kraja leta i početka škole, u sobi za snimanje u njihovom stanu u njujorškom Bronksu, a ta žurka će u muzici ostati zapamćena kao istorijski dan rađanja hip-hopa.
Bilo je to u vreme kad je disko muzika bila na vrhuncu popularnosti, ali Sindin brat Di-džej Kul Herk, koji je bio disk-džokej na tom događaju, želeo je da pušta muziku na kojoj su odrasli on i njegovi uglavnom crni vršnjaci - fank i soul.
U to vreme muzika se slušala sa vinilnih ploča puštanih na gramofonu. Koristeći dva gramofona i mikrofon, fank i soul DJ Herk, miksovao je dve ploče zajedno - izolujući i produžavajući udarce bubnja ili "brejkove". Ostalo je bila istorija. Muzički brejkdaun" je kad jedan ili nekoliko instrumenata dobije solo deonicu - obično bubnjevi ili perkusije - a vokali i drugi instrumenti naprave pauzu. Uz "brejk" ritmove, na ranim hip-hop žurkama u Njujorku, plesao se brejkdens.
Nešto kasnije iste godine, di-džej sa istočne strane Bronksa po imenu Afrika Bambata, bivši vođa bande "Black spades" Lens Tejlor, kome je nasilja u njegovoj zajednici bilo preko glave, osnovao je pokret Zulu, koji je organizovao događaje na kojima su članovi bandi iz Bronksa mogli da se takmiče u brejkdensu i da slušaju muziku.
Počelo je kao muzički orijentisana omladinska organizacija u opasnom kraju Njujorka - Bronksu, ali je bilo toliko popularno da je postalo svetski pokret.
Nakon jenjavanja ratova bandi i suzbijanja radikalnih crnačkih grupa od strane FBI kasnih šezdesetih, pojava hip-hopa početkom sedamdesetih predstavljala je duboku promenu.
Ono što je počelo kao žurka je institucionalizovano, dobilo altruističku svrhu i osnovne vrednosti: mir, ljubav, jedinstvo i zabava. Ta četiri postulata dobijaju svoju ekspresiju kroz četiri osnovna elementa: di-džejing, em-siing (rep), brejking i grafite.
Umetnik Fab 5 Fredi iz Bruklina, kome se pripisuje premošćivanje jaza između njujorške muzike i sveta vizuelne umetnosti, tvrdio je da je interaktivnost ova četiri elementa dokazala da hip-hop prevazilazi čisto muzički ili umetnički pokret – on je postao celokupna kultura.
Zlatno doba
Od kraja osamdesetih do sredine devedesetih bilo je zlatno doba hip-hopa.
Kako je rep učvršćivao položaj kao jedan od najprodavanijih žanrova, Tupak Šakur i Notorijus B.I.G. predvodili su ekipu pesmama kao što su "California Love", "Changes" i Juicy".
Sve je pošlo po zlu kad su kalifornijski Tupak i bruklinski "Bigi", nekada prijatelji, ubijeni kao slavne žrtve rivaliteta između Istočne i Zapadne obale.
Oba ubistva ostaju do danas nerasvetljena, ali njihove smrti su ipak smanjile napetost.
Pre isteka milenijuma, sve je bilo spremno za eksploziju prve bele hip-hop megazvezde.
Pod mentorstvom povratnika Dr Drea, detroitski Maršal Meterz Treći, poznat kao Eminem, ali i kao Slim Šejdi, glasno je stigao na scenu.
Njegov crnohumorni, politički nekorektni, superbrzi stil rime doneo je nešto novo u igru i on je na kraju glumio verziju sebe u filmu o rep borbama Osam milja.
Žene i hip-hop
Postojao je i svesni pokret koji je slavio iskustvo crne žene, a koji su predvodile Moni Lav, Kvin Latifa i, kasnije, Lorin Hil.
Do istorijskog trenutka došlo je 1999. godine kad je Lorin Hil, prethodno proslavljena sa Fudžiz, a i filmom Opasni umovi, premostila jaz između hip-hopa i popularne muzike glavnog toka osvojivši pet Gremija za duboko lični album The Miseducation of Lauryn Hill.
Njen osećajni stil repovanja inspirisao je buduće generacije britanskih ženskih rep zvezda kao što su Mis Dajnemajt, Spič Debel i Estel.
Zvuk se ponovo transformisao eksperimentisanjem koje je predvodio producent Timbalend i stigla je očaravajuća nova senzacija Misi Eliot, čiji će obrazac slediti imena kao što su Niki Minaž i Megan Di Stalion.
Britanska veza
Ranije, kad je hip-hop prvi put prešao Atlantik, mnogi britanski izvođači su naprosto kopirali američke kolege.
Ali imena kao što su Ruts Manuva, So Soli Kru i Strits, koji su mešali hip-hop sa dabom i britanskim garažnim zvukom, podarili su repu autentični britanski glas i akcenat. Pre toga je osvanuo trip hop, kada su bristolski Masiv Atek i Portished kreirali sporu psihodeličnu fuziju hip-hopa i elektronike.
Bi-Bi-Si je 2002. godine lansirao novu radio stanicu "1Xtra", ciljanu za ljubitelje savremene crnačke muzike.
Sa njom je stigla grajm scena, koju su predvodile londonske piratske radio nade Dizi Raskal, Vajli i Kano, koji su uticaje izvlačili iz hip-hopa, džangla i plesne muzike. Velika prekretnica za britansku publiku nastupila je kad je glavni izvođač na Glastonberiju 2008. godine bio Džej-Zi uprkos tome što je Noel Galager iz Oezisa rekao za Bi-Bi-Si da je "pogrešno" dati hip-hopu tako počasno mesto.
U današnju generaciju cenjenih mladih britanskih repera spadaju Dejv i Litl Simz, kao i Lojl Karner.
Oni svi doprinose opštem zvuku, pričajući svoje priče vlastitim jedinstvenim glasom za neku sasvim novu publiku.
Hip-hop danas
Muzički stil koji je potekao iz jednog od najsiromašnijih krajeva Njujorka, hip-hop je danas najslavnija muzička forma na svetu - sa muzičarima kao što su Drejk, Niki Minaž, Kardi Bi, Stormzi i Kendrik Lamar koji su stekli svetsku slavu u poslednjoj deceniji.
Pedeset godina od rođenja, hip-hip je žanr koji nastavlja evoluciju.