Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države bile su u pravoj pravcatoj Mesečevoj trci - ko će postići veći uspeh i učiniti više naučnih otkića. Rusi su tada ka Mesecu poslali čak 24 svemirske letelice, nadajući se da će time postati i prvi kolonizatori Zemljinog prirodnog satelita, ali ipak, ta titula je otišla u ruke Amerikanaca. Bez obzira na to, sovjetski kosmonauti i istraživači su imali neverovatne rezultate. Kakve su to čudesne svemirske letelice LUNA, od kojih se poslednja, "Luna-25" ka Mesecu zaputila 11. avgusta ove godine?
"Luna-1" - prva lunarna letelica na svetu
Prva svemirska letelica na svetu poslata ka Mesecu 2. januara 1959. godine nosila je simboličn naziv "Luna-1", a iako je njena brzina bila za to vreme veoma upečatljiva, ona nažalost nije uspela da stigne do samog Meseca. Promašivši cilj za 6 hiljada kilometara i ušavši u heliocentričnu orbitu, "Luna-1" postala je veštački satelit Sunca.
"Luna-2" - otkrila lunarni vetar
Samo pola godine nakon "fijaska" sa letelicom "Luna-1", Rusi su lansirali sledeći svemirski broj, koji je (savim logično) nazvan "Luna-2" i ovoga puta, misija je bila uspešna! Ruska letelica je bila prvi objekat u istoriji čovečanstva koji je stigao do Zemljinog satelita i uspeo da otkrije solarni vetar na njegovoj površini, a na osnovu prikupljenih podataka ustanovljeno je i da Mesečevo sopstveno magnetno polje i radijacioni pojas gotovo da ne postoje.
"Luna-3" - napravila prvu fotografiju poleđine Meseca
Nakon prve dve, ka Mesecu je poletela i treća kosmička letelica (čiji naziv možete pogoditi), a ona je ujedno bila i prva svemirska letelica koja je snimila fotografiju poleđine Meseca. Za njenu misiju vezana je i jedna anegdota: naime, dve godine pre leta svemirske letelice, francuski vinar Anri Mer i sovjetski konzul sastali su se u Parizu, a tokom druženja "pala je i opklada" - da niko nikada neće fotografisati poleđinu Meseca. Međutim, ubrzo se fotografija pojavila u svim novinama sveta. Vinar Anri Mer je, kao svaki častan čovek, održao obećanje i poslao hiljadu boca šampanjca Akademiji nauka Sovjetskog Saveza. Jedna od boca je završila u rukama glavnog inženjera, Sergeja Koroljova, a zajedno sa isečcima iz novina i fotografijom ova flaša danas krasi Muzej kosmonautike.
"Luna-9" - prve panoramske fotografije Mesečeve površine
Godine 1966. Sovjetski Savez je postigao još jedno dostignuće: letelica "Luna-9" je po prvi put izvršila meko sletanje na površinu Zemljinog satelita, sletevši u Oceanus Procellarum, a zahvaljujući tome dobijeno je mnoštvo panoramskih fotografija Mesečeve površine. Do tada, Mesec je bio fotografisan samo sa orbite ili sa Zemlje.
"Luna-10" - prvi veštački satelit Meseca
Na osnovu fotografija i istraživanja, o površini Meseca su ruski naučnici saznali mnogo zanimljivih činjenica, a sledeći zadatak bio je da se istraži i prostor oko njega - tako je 3. aprila 1966. u njegovu orbitu ušao i prvi veštački satelit "Luna-10".
Ovaj satelit bio je prava pravcata leteća laboratorija, koja je za 56 dana u kosmosu prikupila je mnoštvo novih podataka. Među najznačajnijim otkrićima su anomalije Mesečevog gravitacionog polja: u nekim oblastima gravitacija je bila jača nego u drugim.
"Luna-16" - prvi komadići Mesečevog tla na Zemlji
Zahvaljujući kosmičkoj misiji "Luna-16" koja je 1970. godine sletela na Mesec, na Zemlju je stiglo i parče satelitskog tla -101 gram regolita koji je kasnije naučnicima pomogao da dodatno upoznaju Zemljin satelit.
"Luna-17" - čuvena osmica na Mesecu
Svemirski broj "Luna-17" ka mesecu je otišao sa posebnom misijom - da preveze prvi lunarni rover "Lunohod-1". Rover je na površini Meseca vredno radio 322 dana i prešao više od 10 kilometara puta, a sa Zemlje je kontrolisan putem radio veze. Osmog marta 1971. godine, u čast Međunarodnog dana žena, on je ispisao džinovsku osmicu na površini Mesečevog tla.
"Luna-24" - poslednja letelica sovjetskih vremena
Poslednji kosmički brod vremena Sovjetskog Saveza sa Zemlje je poleteo ka Mesecu 1976. godine, a sletevši na samo ivicu kratera, "Luna-24" uzela je uzorak tla sa dubine od čak dva metra. Na osnovu toga, ruski naučnici došli su do epohalnog otkrića - na Mesečevoj površini ima vode! Međutim, još jako dugo "Luna-24" bila je i ostala poslednja ruska kosmička misija.
"Luna-25" - skoro 50 godina kasnije Rusija suvereno vlada kosmičkim istraživanjima
U drugoj nedelji avgusta, Rusija je ka Mesecu poslala prvu kosmičku letelicu u savremenoj istoriji, a njen cilj je da sledi u regiju južnog pola Zemljinog satelita i istraži potencijalni polarni ermafrost (večni led) i vodu u njemu. U budućnosti, Rusija planira da baš na tom mestu uspostavi svoju lunarnu bazu.