Povratak korone u Nemačku: "Barbenhajmer efekat"
Pandemija je završena, virus ostaje: Ko sad treba da se vakciniše protiv kovida-19, koja varijatna cirkuliše i kakve sve to veze ima sa "Barbi", pita "Špigl".
Leto još nije gotovo, ali u nekoliko zemalja korona brojke rastu, iako su i dalje na veoma niskom nivou. Neki stručnjaci sumnjaju da iza toga stoji takozvani "Barbenhajmer efekat": misli se na kombinovano ime filmova koji se prikazuju širom sveta - "Barbi" i "Openhajmer", piše nemački nedeljnik.
Dva blokbastera na jednom mestu takođe znače rizik od zaraze patogenima koji kruže u bioskopskoj sali.
"Ne želim da mračim", napisao je istraživač vakcine Peter Hotez sa Medicinskog koledža Bejlor u Hjustonu u Teksasu na društvenoj mreži Iks, nekadašnjem "Tviteru". "Ali, da li je iko zabrinut zbog Barbi ili post-Opi kovid talas?"
Imajući u vidu stil oblačenja u filmu "Barbi", istraživač savetuje da se nose ružičaste FFP2 maske.
Da li je korona ponovo u porastu?
Prema pandemijskom radaru Ministarstva zdravlja Nemačke, tri slučaja Kovida na 100.000 stanovnika prijavljena su Institutu Robert Koh (RKI) širom zemlje u roku od sedam dana.
Postoje neke indicije da se virus ponovo širi:
Lekari su nedavno dijagnostikovali 175 odsto više slučajeva kovida-19 nego prethodne nedelje. Ovo se takođe poklapa sa podacima iz RKI. Prema ovome, prošle nedelje je prijavljeno oko 2.400 slučajeva Korone, oko 400 više nego nedelju dana ranije.
Više ljudi sa kovidom-19 moralo je ponovo da ide u bolnicu, povećanje je bilo 50 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
"Možda imamo letnji talas", rekao je epidemiolog Timo Ulrih sa berlinskog univerziteta "Špigl".
I on smatra da je "Barbenhajmer efekat" verovatan.
"Vreme je bilo loše, više ljudi je otišlo u bioskop, istovremeno su bila dva uspešna blokbastera. Mislim da je to zanimljivo", rekao je kaže Ulrih.
Sve u svemu, brojevi obolelih od korone su i dalje veoma mali. Samo nekoliko dodatnih dijagnoza ili prijema u bolnicu znače ogroman procenat povećanja.
Šta će se desiti na jesen?
Stručnjaci su uvereni da bi talas virusa korona trebalo da bude sve veći najkasnije do jeseni i zime. Tada će cirkulisati i druge respiratorne infekcije.
Ako se istovremeno jave kovid, grip i druge bolesti, to bi moglo da predstavlja veliki teret za bolnice, lekare opšte prakse i ustanove za negu.
Prema aktuelnom izveštaju RKI, respiratorne infekcije su trenutno na "niskom letnjem nivou". Međutim, u poslednje vreme taj broj se donekle povećao. Prema procenama RKI, 3,6 miliona ljudi trenutno ima akutnu respiratornu infekciju, a posebno su pogođeni odrasli. U većini slučajeva otkriveni su obične virusne prehlade.
Šta je sa novom varijantom?
EG.5, takođe poznat kao "eris", trenutno se širi u nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, pokazuju podaci RKI.
U prvoj nedelji avgusta njihov udeo je bio 25 odsto.
Svetska zdravstvena organizacija ne očekuje da će "eris" predstavljati neku posebnu pretnju. Ova varijanta očigledno preovlađuje u odnosu na druge.
"Ali do sada nisu prijavljene nikakve promene u težini bolesti", saopštila je SZO.
Epidemiolog Ulrih takođe procenjuje rizik kao nizak.
On ne očekuje da će više ljudi biti hospitalizovano sa Kovidom-19.
"U svakom slučaju, virus je nastavio da se prilagođava novom varijantom koja je još bolje prilagođena ljudskim domaćinima i stoga se širi bolje od prethodnih varijanti", kaže Ulrih.
Ko treba da se vakciniše?
"Svako ko spada u rizičnu grupu trebalo bi da zakaže odmah buster vakcinaciju na jesen sa prilagođenom vakcinom", savetuje epidemiolog Ulrih.
Prema preporukama Stalne komisije za vakcinaciju (Stiko), protiv korone treba da se vakcinišu osobe starije od 60 godina, kao i osobe koje imaju prekomernu telesnu težinu, plućne bolesti ili imaju visok rizik od infekcije putem posla, na primer u bolnicama.
