Magazin
Strah od starenja: Verovanje u mitove o starenju ubrzava proces starenja
Starenje može predstavljati veoma zastrašujuć koncept. Mnogi veruju da, kada dođemo do određenih godina, naše mentalne i fizičke sposobnosti toliko opadaju, da je nemoguće povratiti ih, zbog čega će kvalitet života zauvek da nam se pogorša. Ipak, stručnjaci smatraju da upravo ovakva verovanja čine starenje neprijatnim, a realnost je zapravo mnogo drugačija (i pozitivnija).
Nekoliko najpoznatijih mitova o starenju uključuju različite prepreke u učenju novih stvari, pamćenju, raspoloženju, obavljanju različitih fizičkih aktivnosti... Postoji na hiljade "strašnih" priča o promenama koje se dešavaju ljudskom telu i umu kako godine prolaze, zbog čega se starenje retko smatra poželjnim delom života, iako je neizbežno i prirodno.
Ipak, jedna studija iz Ohaja, koja je sastavljena korišćenjem podataka koji su prikupljani tokom dve decenije, je pokazala da naše mišljenje i uverenja o starenju zapravo imaju veliki uticaj na sam proces i kvalitet života u kasnijem dobu.
Utvrđeno je da pozitivan način razmišljanja ("Uzbuđen/a sam da saznam šta me očekuje u drugoj polovini života, verujem da su moji "najbolji dani" tek preda mnom"...) pojedincu može da doda čak osam godina života, odnosno da ga podmladi za osam. Rezultati su se ponavljali i u brojnim drugim analizama, što znači da sigurno postoji čvrsta veza između tela i uma kada je u pitanju prolaznost vremena. Zbog toga, promena perspektive i uverenja može imati dejstvo na dugovečnost kao i ostavljanje cigareta, vežbanje, konzumiranje zdrave hrane...
Iz ovoga se može izdvojiti nekoliko zaključaka. Prvo, navedeni rezultati mogu biti veoma utešni, pogotovo za one koji imaju veliki strah od starenja, zato što ih podseća na nemoć i smrt. Ako uspemo posmatrati starenje samo kao sledeću, neizbežnu fazu života, u kojoj se mogu pronaći pozitivne strane, onda pobeđivanje straha postaje lakše.
Osim čuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja, optimističan pogled na starije doba može pomoći i drugima. Psiholog sa Univerziteta Jejl, Beka Levi, otkrila je da su ljudi koji su često bili izloženi negativnim stereotipima vezanim za starenje u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama, imali znatno veći pad sposobnosti pamćenja kada su stigli do šezdesete godine.
Ako pojedinac smatra da su nedostatak snage, demencija, depresija, usamljenost i drugi izazovi "zacrtani" kada ostari, onda postoji veća verovatnoća da će njegovo iskustvo biti ogledalo njegovih verovanja.
Zbog toga je važno izbegavati pesimistične komentare na starenje, jer mogu ostaviti veliki trag na podsvest. Postoji na hiljade slučajeva u kojima su ljudi u šezdesetim, sedamdesetim ili čak osamdesetim godinama postigli sportske uspehe, aktivni su u svakodnevnici, imaju sopstvene strasti, hobije i održavaju društveni, ljubavni i seksualni život.
Održavanje zdravlja tela i uma
Srećom, stručnjaci veruju da se određene veštine gube samo ako se "ne vežbaju". Na primer, neko ko je redovno bio fizički aktivan ne može odjednom postati nespretan i nemoćan čim napuni šezdeset godina. Iako ne može imati iste performanse kao i sa dvadeset, sigurno je da će moći da pronađe određenu fitnes rutinu koja će da održava celokupno zdravlje organizma.
Kada su ljudi širom sveta u šezdesetim, sedamdesetim i čak osamdesetim godina pokazivali sjajne rezultate na maratonima, istraživači su odlučili da ponovo ispitaju pad kondicije kod starijih ljudi. Saznali su da ljudi koji su uspešno trčali tokom mlađih dana su imali fizičku spremnost kao tridesetogodišnjaci, iako su imali oko osamdeset godina tokom vremena ispitivanja. Što se tiče snage, iako se mišićna vlakna gube kada starimo, fiziolozi objašnjavaju da vlakna koja su ostala mogu da se jačaju i treniraju, bez obzira na godine.
Stariji ljudi mogu imati veoma razvijene kognitivne sposobnosti i da je najvažnije da redovno vežbaju. Mnogi neuronaučnici smatraju da je, kroz decenije životnog iskustva, moguće razviti sledeći načini razmišljanja, koji se usavršavaju tek nakon pedesete godine:
Prvo, dobijamo sposobnost boljeg raspoznavanja suprotnih mišljenja, znamo da postoji veoma malo "objektivnih istina", jer mnoge informacije zavise od konteksta i izvora. Naučimo da je verovanje da je svet "crno-beo" nezreo pogled na realnost. Zatim, umemo da analiziramo i saslušamo drugu stranu bez osuđivanja, pokušavamo da prihvatimo drugačije stavove i ujedno na ovaj način vežbamo empatiju.
Na kraju, najvažnije je zapamtiti da naše misli imaju veliki uticaj na naš kvalitet života. Na primer, ako smatramo da ne zaslužujemo društvo i zabavu kada ostarimo, onda ćemo verovatno biti usamljeni, jer mislimo da ne bi trebalo da uložimo trud u međuljudske odnose. Ako nas starost odmah asocira na umor i nedovoljno snage, zapostavićemo sve zdrave navike koje smo imali do tada, što će sigurno loše uticati na telo. Zbog toga je važno radovati se svakoj novog fazi života i iščekivati nova iskustva koje donosi, jer često možemo da potcenimo sposobnosti našeg uma i tela.
