Skoro trećina Amerikanaca između 18 i 25 godina, živi kod kuće sa svojim roditeljima ili sa rođacima i to smatraju dugoročnim stambenim rešenjem, govore nedavna istarživanja "Kredit Karme". Iako su pandemija korona virusa i gubitak posla potencijalno uticali na ovakvu odluku, mnogi mladi ostaju u roditeljskom domu - jer baš tako žele.
Praktični i individualni razlozi
"Produžetak ostanka u roditeljskom domu, može da ima veoma individualne razloge. Karakteristično za pripadnike generacije generacije Zed, jeste izraženija tehnička pismenost i provođenje vremena u sajber prostoru. Na osnovu ovoga može se zaključiti da tehnička okupiranost i provođenje vremena u virtuelnom prostoru uglavnom ide sa nedostatkom iskustva u fizičkom svetu. Pripadnici ove generacije, može se reći da imaju manje iskustva u realnim socijalnim odnosima koji se odigravaju u realnom prostoru. Preterana usmerenost na sebe i lična dostignuća, zahtevaju konstantnu želju za pojačanom brigom i pažnjom. Takođe emocionalna kontrola može biti upitna usled svih promena koje se dešavaju u celokupnom društvenom poretku, a onu su njihovi nosioci. Ovo mogu biti neki od razloga zbog kojih postoji inhibicija u realizovanju samostalnog načina života.
Takođe, neki od razloga zašto pripadnici generacije Zed ostaju da žive sa svojim porodicama, mogu da imaju praktičnu pozadinu. Tržište rada na kome rade pripadnici ove generacije, veoma je nestabilno i sklono turbulentnim promenama. Takođe visoki troškovi stanovanja, mogu da budu još jedan od razloga za ostanka u porodičnom domu. Pored toga, istovremeno pohađanje studija i obavljanje posla, tipično je za ovu generaciju, a ostanak kod kuće, olakšava im obavljanje ovih zadataka.
Pored ovih razloga, nova generacija donosi i promenu prioriteta i menjanje, sada već, tradicionalnog osamostaljivanja dece od roditelja u očekivano vreme", kaže psiholog Jovana Ivanović za RT Balkan.
Kako je roditeljima koji žive sa odraslom decom
"Odrastanje dece u roditeljskom domu zahteva veliku požrtvovanost roditelja i aktiviranje svih resursa za uspešno podizanje dece. Odrastanje dece izazovno je za samo dete, ali i za roditeljski par. Dolazi do zanemarivanja sopstvenog partnerskog odnosa, kako bi se roditelji u potpunosti posvetili novoj generaciji.
Sa prestankom adolescencije i ulaskom u odraslo doba, mlada osoba izgrađuje sopstvene odnose mimo primarnog porodičnog okruženja, fokusira se na nove ciljeve, izgrađivanje samostalnosti, građenje novih odnosa, romantičnih prijateljskih. Kako se kod dece ovaj fokus menja, tako i roditelji prolaze tranzitnu fazu. Kada se proces odrastanja dece odvija neometano i roditeljska uloga, nakon tog uspešnog procesa, više nije ista. Te fokus roditelja, sa deteta treba biti usmeren na neke druge odnose i aktivnosti.
Roditelji bi trebalo ponovo da se posvete svom partnerskom odnosu, uspostave nove kontakte sa svojim vršnjacima, unapređuju svoju karijeru i posvete se aktivnostima koje za njih predstavljaju zadovoljstvo. Ako ovaj proces adaptacije, kod roditelja, nakon ostanka dece u porodično gnezno izostane, može da provocira neke neprijatna osećanja i situacije", naglašava psiholog.
Motivi zbog kojih mladi ostaju kod mame i tate
"Benefiti življenja sa roditeljima mogu se poistovetiti sa nekima od faktora za ostanak u roditeljskom domu. Najzastupljeniji od njih je olakšavanje finasijske sigurnosti. Finansijski troškovi života mogu biti podeljeni i samim tim redukovani u koliko ih deli više ljudi. Ovo omogućava i potencijalnu finansijsku štednju za neke buduće planove.
Pored ovoga postoje i praktični razlozi, a odnose se na deljenje obaveza i zajedničko obavljanje kućnih poslova. U koliko porodica ostaje na okupu i nakon odrastanja dece, a radi se o funkcionalnoj porodici u kojoj ne postoje neke izražene disfunkcionalnosti, takvo okruženje može obezbediti dodatnu bliskost i podršku između članova porodice u situacijama kada je to neophodno. Emocionalna podrška i privrženost može biti još jedan od benefita ostanka u porodičnom gnezdu.
Svaka odrasla osoba, trebalo bi da odluku o mestu življenja donosi individualno, shodno svojim potrebama, ciljevima i preferencijama. I pored toga u ovom periodu neke osobe donose odluku da ostanu u roditeljskom domu. Na to pored nekih opštih faktora, moramo napomenuti, utiču i vrlo individualni i lični faktori. Većina autora tvrdi da odlaskom iz roditeljskog doma osoba otpočinje proces samostalnosti i individuacije, ovim tranzitnim periodom počinje odraslo doba. Na osnovu ovih mišljenja možemo zaključiti da razlog za produženi ostanak mogu takođe biti i otpor i izbegavanje preuzimanja odgovornosti i uloga koje sa sobom donosi odraslo doba", pojašnjava stručnjak za RT Balkan.
Pravo vreme da se osamostalimo
"Odmah da kažem da to vreme, kao vremenska odrednica, ne postoji. Kada je pravo vreme za napuštanje roditeljskog doma, može se zaključiti na osnovu niza faktora koji mogu uticati na to. Odvajanje od roditelja, kroz prizmu psihološkog gledišta, jedna je od vodećih stvari koju osoba treba da ostvari u odraslom dobu, često psihološko odvajanje ima za predhodnicu samu fizičku separaciju. Levinson opisuje niz faza koje daju glavne crte razvoja odrasle osobe, odnosno niz perioda. Prema njegovoj teoriji, u fazi ranog odraslog doba koje obuhvata period od 17 do 22 godine života, dešava se most između adolescencije i odraslog doba, a odlike su mu upravo separacija i vezivanje. Pod ovim podrazumeva eksternu separaciju, što je sam odlaza iz porodičnog doma, stvaranje finansijske nezavisnosti i preuzimanje odgovornijih uloga. I interna separacija koja podrazumeva manju emocionalnu zavisnost i bolju diferencijaciju između selfa i primarne porodice.
I na kraju vezivanje koje podrazumeva istraživanje mogućnosti i diživljavanje sebe kao odrasle osobe, kao i stvaranje prijateljstva mimo porodičnog okruženje. Levinson je u svojoj teoriji dao vremenski interval od pet godina i to od 17 do 22, ali s obzirom na savremeno doba, ove granice postaju sve manje precizne i bivaju rastegljivije, te se s toga može zaključiti da i nakon 22 godine, ne dolazi nužno do osamostaljivanja od roditelja", nastalja Jovana.
Fenomen praznog gnezda
"Čovek je socijalno biće i to podrazumeva da, kvalitet njegovog života i nužno zavisi od kontakta sa drugim ljudima. Održavanje zrelih, negujućih odnosa, pokazala su istraživanja, utiče na kvalitet i dužinu života. Kada su porodični odnosi u pitanju, samostalnost je deo procesa odrstanja i tranzitna je faza u životnom ciklusu jedne porodice. Deca kako bi uspela da izgrade sopstvenu samostalnost, neophodno je da ne uspostavljaju zavisne odnose sa svojim roditeljima, a za to mogu biti odgovorne obe strane. Nekada je lakše produženo ostajati u zavisnom odnosu kako bi se izbeglo suočavanje sa procesom odrastanje dece i prihvatanjem starenja samih roditelja, ali to može pretstavljati na dugoročnom planu velike probleme. U životnom ciklusu svake porodice, kada deca napuštaju roditeljski dom, dolazi do pojave fenomena praznog gnezda, ali to je takođe faza koja ako se adekvatno prevaziđe donosi trajno poboljšanje kvaliteta života roditelja koji ostaju sami, upućeni jedno na drugo", zaključuje psiholog.