100 Frida za Fridu: Frida Kalo u očima drugih umetnika

Izložba "100 Frida za Fridu" samo je jedna u nizu manifestacija u godini koja je posvećena čuvenoj meskičkoj slikarki. Prikazano je preko 100 portreta Fride Kalo koju su radili umetnice i umetnici širom Meksika. Ulja na platnu, pasteli, gravure, pa čak i fotografije 147 umetnika svih uzrasta obeležili su 115. godišnjicu rođenja Fride Kalo. Postavku koju organizuje Galerija "KA'AN" umetnika Fernanda Aročea Bela, završava turneju, nakon šro je bila je prikazana u Rimu, Parizu, i Madridu.

Život obojen jakim emocijama

Jednu od najpoznatijih meksičkih slikarki krasio je veliki talenat, ali i prkosni karakter, inat i nadljuska snaga.

Pored činjenice da se sa šest godina razbolela od poliomijelitisa zbog kojeg joj je jedna noga ostala slabije razvijena, 1925. godine dogodila joj se nesreća koja je obeležila čitav njen život.

Ipak, isticala je da živela je "punim životom", ali i da je doživela dve katastrofe: prva je bila spomenuta saobraćajna nezgoda, a druga je bila kada je upoznala Dijega Rivijeru. 

Obrve i brkovi

Živela je od 1907. do 1954. godine i posle saobraćajne nezgodne, izvesno vreme je bila "zarobljena" od glave do pete u gipsu, a kako su joj ruke bile slobodne počela je da slika. Poznato je da ju se slikanje opuštalo, a čestu inspiraciju je nalazila baš u svom liku. Slikala je stvari koje proživela, situacije iz ličnog iskustva i njeni radovi prikazi bola i teškog života. U Fridinim delima je primetan simbolizam, realizam, nadralazim, kao i primitivna umetnost iskazana jarkim bojama. Od njenih 143 sačuvanih slika 55 su autoportreti. 

I Fridina pojava je bila nesvakidašnja. Isticale su se naglašene obrve, pletenice u kosi i tanki brčići, kao i odeća koja je pre podsećala na kostime, nego na uobičajeno odevanje. Naime, njena česta izdanja su bile široke suknje, šarene košunje sa volanima, marame i nakit u velikim količinama. 

Slon i golubica

Njen suprug, takođe umetnik Dijege Rivera, od nje je bio stariji 21 godinu. Upoznali su se preko prijatelja, a Frida je želela da baš on pogleda i oceni njene radove. Slikar je bio oduševnjen njenim delima: "Tvoje slike su posebne, tako meksičke. Darovita si i imaš stila. Moraš da nastaviš sa radom, ali nemoj nikoga da oponašaš. Budi svoja, dovoljno si dobra i drugačija", savetovao je.

Ljubav između njih je planula i venčali su se 1929. godine. Zbog velike razlike u izgledu i visini nazivali "slon i golubica", a kasnije su ih zvali "lepotica i zver" zbog turbulentnog odnosa. Mnogi su smatrali da je njihov brak strastven, ali i buran i neprimeren, jer je obeležen prevarama, alkoholom i incidentnim ponašenjem. Pored Dijega, i Frida se upuštala u paralelne veze, te njeni biografi ističu aferu sa Lavom Trockim, jednim od najistaknutijih sovjetskih rukovodilaca, koji je predvodio Oktobarsku revoluciju, dok se Lenjin nije vratio iz emigracije. Afere je imala i sa mnogim ženama.

Dijego i patnja

Ljubav prema Dijegu jeste bila jaka, ali je bila jaka i njena patnja. Tri kompozicije "Ludo zaljubljeni", "Skraćivanje" i "Sećanje" odnose se na patnju prema Dijegu. Sliku "Ludo zaljubljeni" Frida je naslikala nakon saznanja o aferi između Dijega i njene mlađe sestre Kristine, "Skraćivanje" je posvetila Dijegu zbog koga je odsekla svoju kosu koju je on obožavao, a kroz "Sećanje" Frida prikazuje svoje probodeno srce koje leži pored njenih nogu i novu odeću, čime želi da odbaci sve ono što je vezuje za Dijega. Posle razvoda, Frida se teško razbolela, ali je ponovo obnovila vezu sa Dijegom. On je bio uz nju sve do njene smrti 1954. godine, a čuvenu Plavu kuću u kojoj se Frida rodila i živela u Kojoakanu, predao meksičkoj vladi s nadom da će ta kuća postati muzej.