Magazin
Otkrivene opasne supstance u papirnim slamčicama
Iako smo skoro izbacili plastične slamke iz upotrebe, skorija istraživanja govore da i njihove zamene nisu dobro rešenje. U svetlu sve veće ekološke svesti i brige o uticaju plastike na životnu sredinu, papirne slamčice su brzo postale privlačna alternativa tradicionalnim plastičnim slamkama. Smatrane kao "zdravija" opcija zbog svoje biorazgradivosti i manjeg uticaja na okolinu, papirne slamčice su brzo pronašle svoje mesto u restoranima, kafićima i domaćinstvima širom sveta.
Taman kad pomislimo da je upotreba papirnih slamki jedan od dobrih doprinosa u očuvanju prirode, nove studije pokažu da to i nije baš tako. Naime, "ekološke" alternative za plastičnie slamčicme sadrže dugotrajne i potencijalno toksične hemikalije, govore istraživanja.
Belgijski istraživači su testirali 39 marki slamki na grupu sintetičkih hemikalija poznatih kao perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS).
Istraživački tim je prikupio slamke, koje su kupljene u prodavnicama, supermarketima i restoranima brze hrane i koje su napravljene od pet materijala kao što su bambus, papir, staklo. Prošle su dva kruga testiranja na PFAS, a analiza je otkrila da je većina- čak 69 odsto ispitanih slamki sadrže PFAS.
Ove supstance se veoma sporo razgrađuju tokom vremena i mogu da opstanu hiljadama godina u životnoj sredini, što je svojstvo dovelo do toga da su poznate kao "večne hemikalije".
Potencijalno su štetne za ljude, životinje i životnu sredinu, a pronađene su u većini testiranih slamki i najčešći kod onih napravljenih od papira i bambusa.
Autori istraživanja savetuju da se koriste slamke od nerđajućeg čelika ili da se u potunosti izbegavaju, prenosi "Dejli mejl".
"Slamke napravljene od biljnih materijala, kao što su papir i bambus, često se reklamiraju kao održivije i ekološki prihvatljivije od onih napravljenih od plastike. Međutim, prisustvo PFAS u ovim slamkama znači da to nije nužno tačno. Takođe, male količine nisu štetne, ali mogu da povećaju hemijsko opterećenje koje je već prisutno u telu", kaže dr Timo Grofen, naučnik za životnu sredinu sa Univerziteta u Antverpenu, koji je uključen u studiju.
