Za savremenog čoveka je neophodno da pronađe trenutke tišine i odmora. U svetu koji se brzo kreće i zahteva od nas da čak i slobodno vreme posvećujemo različitim obavezama, neprocenjivo je imati nekoliko trenutaka samoće i opuštanja, a jedna od najpopularnijih anti-stres metoda je meditacija. Međutim, iako deluje jednostavno, potrebna je određena količina vremena da pojedinac nauči kako da pravilo meditira, što nije uvek praktično i dostupno svima.
Zbog toga je preporučljivo tražiti druge aktivnosti koje nas mogu umiriti. Neke od opcija su šetnje u prirodi, vežbanje, čitanje, stvaranje umetnosti, ali jedna od njih može biti i obaveza koju skoro svakodnevno obavljamo - kuvanje. Jedna studija objavljena u žurnalu "Frontijers in sajkolodži (Frontiers in Psychology)" opisuje dva glavna načina na koja pripremanje obroka može biti korisno za mentalno zdravlje:
Aktiviranje čula
Kako bi se napravio savršen obrok, potrebno je da ukus, miris i tekstura iskombinovanih namirnica budu savršeni. Zbog toga je neophodno aktivirati svih pet čula: dodir, miris, vid, ukus, pa čak i sluh. Na primer, kada kuvamo, koristimo šake kako bismo osetili teksturu sastojaka, nos za mirisanje različitih aroma, oči za gledanje boja, jezik za ukus i uši za slušanje šištanja ulja, ključanje vode...
U takvom trenutku postajemo svesni svojeg okruženja, ali i svog unutrašnjeg sveta. Kombinacija mirisa i zvukova spoljašnjosti i naših čula koja rade i koja "upijaju" nadražaje može imati veoma umirujuće efekte na mozak. Podseća nas da je sadašnjost glavni prioritet i da ne treba razmišljati o prošlosti ili potencijalnim problemima budućnosti.
Vežbanje veština, kreativnosti
Drugi način na koji kuvanje može biti vrsta opuštanja razvijanjem kreativnosti, koja se ne mora isključivo usavršavati stvaranjem umetničkih dela. Način razmišljanja koji vam može pomoći da se nosite sa izazovima, prihvatite mogućnosti i potpunije uživate u životu.
Iako nas bilo kojim hobi može učiniti kreativnijim, određeni aspekti kuvanja podstiču um na drugačiji način načine. Na primer, u procesu pripreme obroka, često moramo improvizovati i prilagođavati se u hodu, jer možda recept koji pratimo zahteva određeni sastojak koji u tom trenutku nemamo, pa moramo osmisliti alternativu. Još neki od primera mogu biti neočekivan kvar uređaja, nedostatak alata... Tada se koncentrišemo na rešavanje problema i osećamo se ponosno kada savladamo izazov.
Pored toga, proces čišćenja predstavlja zadatak za sebe: da li želimo da čistimo dok kuvamo ili želimo da sačekamo i posle obroka sredimo kuhinju? Ovakve situacije zahtevaju da dobro razmislimo i dođemo do praktičnih rešenja, koja istovremeno vežbaju kreativnost i snalažljivost.
Na kraju, kuvanje nam omogućava da eksperimentišemo sa različitim sastojcima, tehnikama i ukusima, što uključuje osećaj radoznalosti i razigranosti i podstiče nas da ostanemo otvoreni za nova iskustva i perspektive, bez straha i preteranog razmišljanja, što je jedna od ključnih karakteristika meditacije i manjka stresa.