Magazin
Ko je bila večna ljubav i muza Puškina
Ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin oduvek je važio za čoveka iz naroda i patriota koji je uživao u slobodi izražavanja, i kao takvom, njemu je bilo zabranjeno da gaji osećanja prema predstavnicama aristokratije iz dinastije Romanov. Međutim, srcu ne možeš narediti, pa je tako Jelisaveta Romanov postala večna ljubav i muza velikog Puškina.
Puškin je bio čovek velikih ambicija koje se nisu ograničavale samo na umetnost i književnost, već i na ljubav, a ako će i voleti, voleće onu najbolju u svemu, u ovo slučaju - imperatorku Jelisavetu Aleksejevnu Romanov, suprugu Aleksandra I, koja je u istoriji bila upamćena kao najlepša prva dama.
Ljubav kao pokretač
Puškin je bio zaljubljen konstantno, a objekti njegove pasije smenjivali su se veoma brzo. Međutim, to mu nije predstavljalo prepreku da prema imperatorki Jelisaveti Andrejevnoj oseća onu "idealnu" istinsku ljubav i da je obožava i gleda kao svoju večnu muzu i nepresušan izvor inspiracije. Puškin je imperatorku voleo na jedan sasvim nesvakidašnji način, a svoje emocije nikada nije skrivao, u čemu je ona, sasvim očekivano, uživala. Štaviše, u teškim vremenima ona mu je pružala protekciju i pomagala da svoj život živi u dobrim uslovima i bez strepnje da će biti poslat u Sibir.
Puškin je za Jelisavetu bio vezan nekim "nevidljivim nitima", toliko jakim da je kroz vreme veza postajala samo jača, a posvećivao joj je ne samo književna dela, već je u njenom liku crpio i inspiraciju za svoje heroine: Ljudmilu iz "Ruslan i Ljudmila", Tatjanu iz "Jevgenija Oljegina", Mariju iz "Fontane" i mnoge druge.
"Ja pamtim divno magnovenje,
Kad sretoh tebe na svom putu,
Ko svetlih snova ostvarenje,
Ko neba dah u zemnom putu."
Iako je opštepriznato verovanje da su ovi stihovi posvećeni Ani Kern, "puškinisti" tvrde da je istina sasvim drugačija, a stihovi namenjeni Jelisaveti Romanov.
Edipov kompleks ili nešto drugo
Razlika u godinama između Puškina i Jelisavete Romanov bila je velika - po godinama je ona mogla da mu bude i majka, a Puškin je od njene starije ćerke bio mlađi samo 8 dana. Poštovaoci njegovog lika i dela čak sugerišu da je Puškin imao nešto poput Edipovog kompleksa, pri čemu su ga posebno privlačile žene koje su bile dosta starije od njega. Objašnjenje za ovo je ležalo u odnosu njegove majke, koja je prema malom Aleksandru u detinjstvu bila jako hladna i rezervisana, pa je "majčinsku" ljubav kompenzovao u kasnijem dobu.
Jelisaveta Romanov - idealna žena svoje epohe
Imepratorka Jelisaveta Romanov živela je nadomak Carskoseoskog liceja u kome se školovao Puškin, a u trenucima dokolice sa radošću je posećivala studente ove ustanove. Po zapisima iz dnevnika, svi učenici bili su zaljubljeni u nju i svi su joj posvećivali stihove. Jelisaveta je bila idealna žena svoje epohe, misteriozna, melanholična i nesvakidašnje lepa, poput glavnih heroina u to vreme popularnih francuskih romana.
