Poznato je da veliki broj psihologa postanu influenseri i njihovi postovi, koji se bave mentalnim zdravljem dopiru do miliona ljudi: "Izlazimo iz vremena kada je mentalno zdravlje bilo stigmatizovano i sprečavalo ljude da potraže pomoć", kaže psiholog Evelin Hanter i dodaje da su "društvene mreže to uklonile i na neki način i normalizovali činjenicu da se svi ponekad mučimo".
Ipak, teško je utvrditi da li su takozvani stručnjaci sa mreža verodostojni, kao i njihove informacije:
"Način na koji se informacije brzo šire na društvenim mrežama može otežati otkrivanje šta je tačno, šta profesionalno, šta je zasnovano na stručnosti", kaže Hanter.
Ona posebno naglašava da stručnjaci za mentalno zdravlje koji su aktivni na društvenim mrežama treba da pokažu tri kvaliteta: kompetentnost, dobronamerno tumačenje dokaza i integritet.
Zato, ako nas algoritam sa TikToka povuče i navede da gledamo snimke sa psihološkim temama, evo na koje stvari treba obratiti pažnju i gde treba biti oprezan prilikom gledalja njihovog sadržaja.
Nedostatak profesionalnih podataka
Stručnjaci bi trebalo da budu transparentni u vezi sa obrazovanjem, licencom, kao i stručnošću. Smernice Američkog psihološkog udruženja (APA) za optimalno korišćenje društvenih mreža u profesionalnoj psihološkoj praksi, podstiču psihologe da ažuriraju svoje lične i profesionalne veb stranice, da prate informacije koje su drugi o njima objavili na mrežama, kao i da proveravaju njihovu tačnost.
"Ako su stručnjaci koje tražite legitimni, naći ćete ih na LinkedInu ili će imati svoju veb stranicu. Možete ih pronaći preko različitih izvora. Proverite da li imaju licencu za rad, da li su pisali za renomirane naučne časopise", savetuje klinički savetnik Viktorija Riordan.
Uporni pokušaji sa se nešto proda
"Psiholozi koriste mreže da promovišu stvari, na primer, onlajn kurs ili knjigu koje su napisali", primećuje psihoterapeut Dženesis Džejms. "Ali ako vas sav njihov sadržaj 'navodi' da nešto kupite to bi moglo da znači da im je važnije da poszanete njihov klijent nego da vam pruže pomoć ili kvalitetno obrazovanje ", kaže ona.
Etički kodeks Američke asocijacije psihologa naglašava da psiholozi moraju da izbegavaju sukob interesa. "Ako vam nešto smeta, verujte svom instinktu i dodatno istražite. Za početak, guglajte ime osobe i proizvod koji reklamira, da biste videli šta će te naći u pretrazi", naglašava Džejms. Takođe, predlaže da potražite "pojašnjenje o povezanosti stručnjaka sa tim proizvodom koji reklamira ili jednostavno - prestanete da ga pratite". A ako ste možda naišli na nerazumljive i neargumentovane tvrdnje ili nešto drugo što vas uznemirava, Džejms smatra da bi takvu osobi trebalo prijaviti nadležnima.
Korišćenje terapijskog žargona da bi delovali pametnije
Terapijski govor se infiltrira u svakodnevni jezik. Često čujemo reči kao što su granice, potiskivanje, trauma, okidači. Ova prekomerna upotreba je zabrinjavajuća iz više razloga, kažu stručnjaci. "Kao prvo, postoje ljudi koji ne razumeju u potpunosti pojmove, a koriste ih. U nekim slučajevima netačna upotreba određenih reči može da "razvodni njihovo značenje", kaže socijolog Moli Spisman.
Ona upozorava korisnike društvenih mreža da paze na naloge koji ove vrste terapijskih termina pretvaraju u popularne reči. Lekari od poverenja "obično ne koriste terapijske termine i terapijski žargon, sa ciljem da terapiju i mentalno zdravlje učine pristupačnijim" i ako "neko pokušava da izgleda pametniji nego što jeste, ili koristi sve ove termine koje ne razumete, to je definitivno "crvena zastvica", smatra Moli.
Postavljanje samodijagnoza i dijagnoze
"Nikada ne postavljajte dijagnozu sebi ili drugima. Društvene mreže su često fiksirani na etikete - ako radite ovih pet stvari onda ste depresivni, ili zbog ovih stvari osoba je narcis i slično. Ono što sam primetila kod klijenata i prijatelja je da olako prihvataju stvari i sami sebi postavljaju dijagnozu. Videće nešto na TikTok-u i reći će: 'I ja imam ovaj problem, ili moj partner ima ono', naglašava Moli.
Zbog ovih situacija, Moli ističe da ima pune ruke posla i provodi sate i sate na sesijama tražeći od osoba da razmisle zašto je određeni post toliko odjeknuo. Zato, ukoliko je neko "samodijagnostičar" ili uspostavlja dijagnoze zaobiđite taj profil.
Komuniciranje sa klijentima direktno na mrežama
Kada je Džef Ginter, licencirani profesionalni savetnik, počeo da žudi za "kreativnim begom od stvarnosti" tokom pandemije, pokrenuo je TikTok. Otprilike dve godine kasnije, on je postao poznat kao svoj onlajn alter ego Terapi Džef i prikupio je skoro 3 miliona pratilaca na TikToku i više od 850 hiljada pratioca na Instagramu. Ginter opisuje društvene mreže kao Divlji zapad. Naglašava da se pažljivo ponaša na mrežama i postavlja pravila. Na primer, ne odgovara klijentima koji komentarišu njegove postove, jer to bi moglo da naruši poverljivost i izbriše granice profesionalnog odnosa, piše Tajms.
Ukoliko psiholog prelazi tu granicu i odgovara i komentariše na mrežama svojim klijentima, vreme je da zaboravite na takav profil:
"Morate da stavite do znanja svojim klijentima da ih ignorišete na mrežama, baš kao što biste to uradili kada biste naleteli na njih u prodavnici", kaže.
Naglašavanje da je jedan model terapije bolji od ostalih
Terapeuti su obično obučeni za niz različitih modaliteta terapija - kao što su kognitivna-bihejvioralna, desenzibilizacija, geštalt, EMDR, umetnička terapija i druge. Korisno je znati da "jedan terapijski modalitet ne može da funkcioniše za sve", ističe psihoterapeut Dženesis Džejms.
Dakle, "crvena zastavica" u ovom slučaju bi bila osoba ili profil koji smatra da jedna terapija može "funkcioniše" na sve nas.
"Recimo da često dobijam sadržaj vezan za EMDR terapiju i pomislim da bi trebalo da nađem EMDR terapeuta. I krenem na terapiju i onda dođem do zaključka:'Probao sam to i nije dobro za mene'. I umesto da mislimo da to jednostavno nije pravi tretman za nas, pomislimo da je problem u nama i da je trebalo da funkcioniše, a zapravo ne funkcioniše'. Neće se svaka informacija odnositi na svaku osobu, pa je uvek shvatite sa rezervom", pojašnjava psihoterapeut.