Magazin

Da li je sreća "zarazna"? Naučnici sa Harvarda tvrde da jeste

Jeste li se ikada zapitali zbog čega vam se raspoloženje popravi onog trenutka kada se nađete u društvu onih koji isijavaju od sreće? Naučna studija pokazala je da je razlog tome "zaraznost" sreće, kao i da je samo malo pozitivne energije dovoljno da naše okruženje postane lepše i inspirativnije mesto.
Da li je sreća "zarazna"?  Naučnici sa Harvarda tvrde da jeste© Canva / courtneyk

Ukoliko biste samo probali da prođete ulicom i spontano se osmehnete prolaznicima, ili prilikom ulaska u samoposlugu srdačno pozdravite zaposlene, uvideli biste i da je njihova reakcija veoma pozitivna, a uzvraćeni osmesi i topli pozdravi popravili bi i vaš i njihov dan. Razlog tome jeste činjenica da je sreća "zarazna", kao i da se mi, kao ljudi, povezujemo na nivou zajedničkog osećaja sreće.

U potvrdu tome, postoji čak i poslovica koja kaže "Možda ne možemo promeniti ceo svet, ali možemo promeniti svoj", a vodeći se njome, samo mala promena u nama doprineće širenju pozitivnih vibracija i u našoj neposrednoj okolini.

Da je sreća "zarazna" prvi su dokazali naučnici sa Harvarda

Da je osećaj sreće "zarazan" prvi su dokazali istraživači sa Univerziteta Harvard i Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, a njihova studija obuhvatila je pet hiljada ljudi tokom više od 20 godina. Cilj je bio da se otkrije da li se i na koji način se sreća "širi" među ljudima, a njihov zaključak potvrdio je da se ona prenosi ne samo na onoga koga sretnete, već i dalje.

Tri stepena "zaraznosti" sreće

Fenomen "zaraznosti" sreće ima tri stepena, odnosno nivoa uticaja: kada sretnete osobu na ulici koju srdačno pozdravite, vaša sreća preći će na nju, ali se tu neće zaustaviti - lanac će se nastaviti dalje, i sledeća osoba koju sretne ona koju ste sreli vi, takođe će osetiti pozitivne vibracije i podeliti sreću, čime će se sreća umnožiti.

Srećom, tuga nije "zarazna"

Istraživači su u toku svoje naučne studije želeli da vide da li se i druga emotivna stanja mogu poput sreće proširiti na druge ljude u našem okruženju, pa su tako posmatrali i emociju besa, ali i tuge. Njihovo istraživanje donelo je optimistične rezultate: tuga nema sposobnost da bude "zarazna" kao što ima sreća, već se mogu javiti emocije poput empatije koje nas na momente mogu "spustiti". Već nakon prolaska dejstva okidača tuge, odnosno razdvajanja od onih koji se osećaj tako, i naše osećanje tuge brzo gubi na intenzitetu.

Oprezno sa tuđim osećanjima

Iako je sreću veoma teško sakriti, veoma je važno ne osujetiti druge ljude, i svojim smeškom ili toplim pozdravom ne izazvati neprijatnost ili osećaj ugroženosti. I ovde su važne socijalne veštine, ali i poznavanje kulture naroda: primera radi, u nekim zemljama se čak i kulturni smešak u znak pozdrava može protumačiti kao neumesan, pa čak i uvredljiv način flertovanja, dok u drugim može biti shvaće kao želja za bliže upoznavanje. Dakle, važno je odabrati i priliku, ali i način deljenja svoje sreće.

image