Biotici pomažu da se ravnoteža između dobrih i loših bakterija koje se nalaze u crevima, preokrenu u pozitivnom smeru. I probiotici, i prebiotici i postbiotici su podrška zajednici mikroskopskih organizama koji žive u crevnom traktu, poznatom kao mikrobiom creva. Sve je veći broj naučnih dokaza koji potvrđuju da mogu dovesti do poboljšanja u metaboličkim bolestima kao što su gojaznost, povišen holesterol, ali i kod depresivnih simptoma.
"Veoma su bitni za zdravlje creva, a veliki deo naše imunološke funkcije i ukupnog zdravlja je vezan za mikrobiom creva", kaže dijetetičar Ana Rosales.
Probiotici drže loše bakterije pod kontorlom
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se daju u adekvatnim količinama, "donose" zdravstvenu korist organizmu. Živi mikroorganizmi su obično bakterije koje utiču na zdravlje, a s obzirom na to da u ljudskom telu postoje dobre i loše bakterije, unos probiotika bi značio da se loše bakterije drže pod kontrolom.
Osim unapređenja opšteg zdravlja creva, konzumiranje hrane bogate probioticima može da poboljša sindrom iritabilnog creva, može da umanji i spreči tegobe dijareje povezane sa antibioticima, poveća apsorpciju hranljivih materija i smanji rizik od uobičajenih infekcija. Kada se konzumiraju redovno, probiotici smanjuju pojavu infekcija gornjih disajnih puteva, kao što je prehlada, navodi se u istraživanju iz 2022. godine objavljenog u Hronikl databejs of sistem rivju.
Istraživači napominju da bi njihova konzumacija trebalo da bude odobrena od strane stručnjaka, jer i među probioticima postoje razlike u zavisnosti za koje bakterija su namenjene: Ako konzumirate one probiotike za koji se pokazalo da umanjuju simptome zatvore i uzimate ga u nadi da će uticati na smanjenje šećera u krvi, bićete razočarani", kaže mikrobiolog Gregori Rejd.
Određene namirnice su takođe bogate probioticima, ali i tu moramo da budemo oprezni:
"Neke namirnice, kao što su jogurt, kefir i kombuha, prirodno sadrže probiotike. Kao potrošač, dobra polazna tačka je da na deklaraciji potražite frazu "sadrži žive i aktivne kulture"; još bolje je ako su navedeni specifični sojevi bakterija", savetuje dijetetičar Ana Rosales i napominje da je "važna stvar sa probioticima da stignu živi i zdravi u vaša creva da bi od njih bilo koristi".
Na etiketama proizvoda nećete naći reč "prebiotik"
Određeni prebiotici poboljšavaju apsorpciju minerala i regulaciju šećera u krvi, ubrzavaju varenje, poboljšavaju imunološku funkciju i smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
"Povrće, voće i žitarice koji sadrže prebiotike su crni i beli luk, beli luk, banane, koren cikorije, špargla, pšenica, ječam, ovas i pasulj". Zanimljivo, ali na ambalažama i deklaracijama proizvoda, nećete naći reč prebiotik. Umesto toga, naći ćete reči kao što su fruktooligosahari, oligofruktoza, beta-glukani, vlakna cikorije ili inulin", ističe Gregori Rejd.
"Jednostavno rečeno, prebiotici su izvori hrane za korisne mikrobe - probiotike". One su obično forma ugljenih hidrata ili vlakana za koje nemamo enzime za varenje. Kreću se kroz digestivni trakt do creva, gde se korisne bakterije mogu da hrane njima", objašnjava nutricionista Gejl Kreši, a prenosi Nešenl džiografik.
Istraživači su otkrili da kada su ljudi sa blago visokim holesterolom konzumirali 80 grama ovsa (namirnice bogate prebiotikom) dnevno tokom 45 dana, njihov ukupni holesterol i nivoi LDL holesterola se značajno smanjio, objavnjeno je 2021. godine u časopisu Fronters in Imunolodži.
Prebiotici + probiotici = postbiotici
"Postbiotici imaju specifične fiziološke prednosti, uključujući antiinflamatorna, antioksidativna i antikancerogena svojstva. Štite barijeru creva i pomažu pri apsorpciji vode i elektrolita u crevima i imaju blagotvorno dejstvo na imunološku funkciju", kaže Rosales.
Postbiotici su "metaboliti probiotika ili drugih mikroba koje ste uneli", mikrobiolog Gregori Rejd. Drugim rečima, kada konzumirate hranu bogatu probioticima i prebioticima, mikrobi u vašim crevima konzumiraju nesvarljiva prebiotička vlakna i proizvode bioaktivna jedinjenja koja se zovu postbiotici.
Stručnjaci ističu da je bitno šta jedemo i da suplementi neće popraviti posledice naših loših navika u ishrani.
"U poslednjih 10 godina shvatili smo koliko je mikrobiom creva važan za nas, domaćine. Mi hranimo ove mikrobe svaki dan onim što jedemo. Najbolji način da se brinete o mikrobiomu i vašem ukupnom zdravlju, jeste konzumiranje zdrave ishrane koja je bogata voćem, povrćem i vlaknima i sa malo masti, šećera i prerađene hrane jer uzimanje probiotika ili probiotičkog suplementa neće popraviti lošu ishranu", napominje Gejl Kreši.