Od nege do brige: Kako nam svakodnevna rutina može postati uzrok stresa

Kada pokušavamo da uspostavimo nove, zdrave rutine, osećamo se motivisano i spremno da postignemo sve ciljeve koje smo sebi zadali. Proces je zanimljiv, donosi rezultate i osećamo se dobro, sve dok ne počnemo primećivati prve znake premora. Umesto pravljenja pauze i procenjivanja sopstvenih sposobnosti i želja, ipak odlučimo da nastavimo. Deluje kao logično rešenje, ali ponekad, prisilna "nega" može postati novi izvor stresa i nezadovoljstva.

Da bismo se osećali dobro i spremno za svakodnevni život, neophodno je da brinemo  sebi. Drugim rečima, moramo biti naspavani, siti, odmorni, ali i energični i produktivni kada je to potrebno. Od osnovnih fizioloških potreba do posvećivanje hobijima, doterivanju, provođenju vremena s prijateljima, briga o sebi može imati različita značenja. Negovanje svog tela i uma je neophodno za pravilno funkcionisanje u svakodnevnici, ali šta raditi kada čak i rutine koje bi trebalo da nas opuštaju i pomažu nam zapravo postaju novi stres?

Obećanja sebi

Na primer, često se dešava da osećamo pritisak da treniramo, iako se u tom trenutku ne osećamo dovoljno odmorno. Bez obzira na signale koje nam telo šalje, uporno ubeđujemo sebe da je trening ono što nam je potrebno i da ćemo se osećati bolje nakon vežbanja. Iako nam je trening možda prijao, još uvek postoji umor koji smo prethodno ignorisali, koji skoro neprimetno donosi drugačiju vrstu stresa. Još jedan primer može biti sastajanje sa prijateljima. Znamo da će nas uvek oraspoložiti, ali ponekada osećamo da bi nam samoća više prijala. Uprkos tome, ignorišemo umor i odlučujemo da se "nateramo" i odemo na društveni događaj.

Ovakve situacije nastaju kada smo fokusirani na određen cilj i sebi smo obećali da ga moramo postići po svaku cenu. Međutim, ako nam određena aktivnost predstavlja preveliki izazov, onda ne bi trebalo osećati krivicu i pokušavati da je ispunimo, pogotovo kada se ne osećamo dovoljno odmorno ili raspoloženo. U suprotnom, nastaje kontra efekat i umesto uživanja, briga o sebi postaje samo još jedna obaveza koja zahteva mentalni/fizički.

Iskrena motivacija

Briga o sebi se često promoviše na društvenim mrežama i skoro je nemoguće izbeći sadržaj u kojem nam influenseri predlažu određene programe za vežbanje, režime ishrane, proizvode za kožu, kosu, telo... Tada je lako osećati se inspirisano i motivisano za uspsotavljanje sopstvenih navika koje će nam pomoći u održavanju fizičkog/mentalnog zdravlja, energije, lepote... Sigurno je dobro da nas je neko drugi inspirisao da počnemo da vodimo računa o sebi, ali vremenom, pravi cilj može postati nejasan.

Da li smo odlučili da se hranimo zdravije samo zato što želimo da izgledamo mršavije i dobijemo komplimente ili zaista verujemo da nam je potreban drugačiji režim ishrane? Da li smo otišli u šetnju ili u teretanu samo da bismo to mogli objaviti na društvenim mrežama ili se stvarno osećamo motivisano da se krećemo?

Ne postoji ništa loše u navedenim primerima i svako može javno da deli svoje rutine ili da teži ka menjanju izgleda, ali važno je da briga o sebi ne služi isključivo za dobijanje pohvala od drugih.

Ponekada, najbolja briga o sebi dolazi spontano, bez preciznog planiranja i "savršenih" rezultata. Dokle god postoji iskreno uživanje dok se bavimo sobom, tada proces postaje pozitivno iskustvo, a željeni efekti još veća "nagrada."