Magazin
Gugl slavi dvadeset pet godina: Da li je i dalje na vrhu ili ga ugrožava veštačka inteligencija
Gugl je najrasprostranjeniji pretraživač na svetu i u poslednje dve decenije je postao jedna od najvećih komponenti digitalnog sveta. U međuvremenu, Gugl je razvio mnoge druge opcije za korisnike, kao što su mejlovi, mape, prevod jezika, precizno pretraživanje foto i video sadržaja... Sigurno je da je Gugl neizostavan deo svakodnevnice današnjeg čoveka, ali da li ekspanzija programa i kompanija koje koriste veštačku inteligenciju može biti potencijalna pretnja ovom tehnološkom gigantu?
Iako je kompanija kreirana kao istraživački projekat u jednoj garaži u Kaliforniji 1998. godine, danas je Gugl postao sinonim za korišćenje interneta i brzo pretraživanje. Zapravo, reč gugl ("to google", glagol "guglati nešto") je 2006. godine dodata u engleski rečnik Merijam Vebster i Oksfordski rečnik, a u objašnjenju značenja stoji: "Upotreba Gugl pretraživača za pronalaženje informacija na internetu".
U proteklih nekoliko godina, kompanija je razvila brojne druge opcije ili kupila određene tehnološke firme i unapredila usluge koje nude. Neke od njih su: Gugl mape, Gugl prevodilac, Gugl Hrom, Jutjub, Android operativni sistem, čuvanje podataka na Gugl drajvu i mnoge druge. Danas, Gugl pripada "Alfabetu", tehnološkom konglomeratu čiji su direkori originalni osnivači Gugla, Lari Pejdž i Sergej Brin.
Ipak, od novembra prošle godine, kada se većina sveta susreo sa programima veštačke inteligencije kao što je Čet GPT, mnogi postavljaju pitanje: Da li će AI oduzeti "moć" Gugla? Kompanija "Open AI", koja je zaslužna za stvaranje Čet GPT-ja i drugih AI softvera, već je dobila donacije u vrednosti od nekoliko milijarda dolara od kompanija kao što su "Majkrosoft" i u proteklih nekoliko meseci se rast AI tehnologije jasno može videti.
Zapravo, ovaj razvoj je toliko veliki da se Čet GPT počeo nazivati "ubicom Gugla", jer u nekoliko rečenica nudi precizan odgovor na postavljeno pitanje, umesto pokazivanja na stotine onlajn stranica koje su vezane za istu temu. Interesantno je da Čet GPT koristi sistem za procesuiranje jezika i reči koje je zapravo razvio Gugl, ali kada je Gugl objavio sopstveni AI četbot, Bard, nije doživeo veliki uspeh.
Gugl i veštačka inteligencija
Osnova svakog četbota je Large Language Model (LLM), to jest poseban algoritam koji generiše, analizira, kopira i sastavlja reči i rečenice, koje što više treba da liče na prirodan, "ljudski" govor. Jedan od prvih LLM-a koje je kopmanija Gugl razvila je bila "Lamda", ali inženjer koji je prošle godine radio na njoj je bio otpušten, jer je bio ubeđen da je razvila sopstveni razum i emocije. Predstavnici kompanije Gugl su odbacili njegove tvrdnje objasnivši da je četbot "samo radio svoj posao i imitirao ljudske interakcije".
Iako je ovaj slučaj ostavio loš utisak vezano za saradnju Gugla sa AI tehnologijama, Gugl je u maju ove godine objavio da planira da lansira dvadeset pet usluga u kojima će osnova biti veštačka inteligencija.
Pojedini analitičari veruju da vreme u kome Gugl može dominirati u tehnološkom polju korišćenjem veštačke inteligencije tek dolazi. Osim toga, ne deluje kao da će Gugl otići u zaborav u svakodnevnom životu. Jedan britanski novinar je pre četiri godine opisao svoj eksperiment, u kome nedelju dana nije smeo da koristi Gugl za pomoć u svakodnevnici. Iskustvo je uporedio sa korišćenjem sveća umesto sijalica, jer je on (kao i mi) navikao da savršene i precizne odgovore na pitanja dobija brzo. Za sada, samo će vreme pokazati na koji način će Gugl primeniti AI za usavršavanje postojećih i kreiranje novih usluga.
