Magazin
Šta naša omiljena hrana govori o nama
Neko dosoli svako jelo, neko obavezno doda ljuti sos, drugi rado jedu tortu za večeru, dok neko uživa u gorkom napitku... Ljudi su različiti i mogu imati neobične ili ekstremne sklonosti u ishrani. Da li su navedeni primeri samo sklonosti ka određenoj hrani ili bi čak mogle otkriti nešto više o čovekovoj ličnosti?
Nedavna analiza je pomogla istraživačima da preciznije odrede vezu između osobina ličnosti i preferencama ka određenoj hrani, otkrivajući nekoliko interesantnih stvari koje ukus može otkriti o nama. Na primer, ljubav pojedinca ka gorkoj hrani bi mogla da pokaže i njegove asocijalne osobine, dok ljudi koji vole ljutu hranu često traže uzbuđenje...
Šta neke od najpopularnijih preferenci ka određenoj hrani mogu otkriti o pojedincu, preneo je žurnal "Sajens direkt (Science Direct)":
Gorka hrana – Asocijalne osobine
Ljudi koji najviše vole gorku hranu mogu imati određene "gorke" osobine, to jest više asocijalnih ili čak psihopatskih odlika. Jedna studija u kojoj je učestvovalo preko devetsto ljudi je otkrila da oni koji više vole gorke ukuse od slatkih, slanih i kiselih, imaju predispozicije ka agresiji, psihopatiji, kao i "svakodnevnom sadizmu", to jest uživanje u posmatranju svakodnevnih muka i problema drugih ljudi.
Pored toga, sklonosti ka gorkoj hrani se mogu povezati i sa izdržljivošću i predusetljivošću, jer uživanje u ovoj hrani nije u skladu sa biološkim instinktima, tako da postoji mogućnost da je pojedinac tokom života morao da nauči da voli ovakav ukus. Na kraju, postoji mogućnost i da ljudi koji vole gorko možda samo uživaju u tuđim (negativnim) reakcijama na ukus.
Zdrava hrana – Ekstrovertnost
Analiza je pokazala da ljudi koji najčešće biraju zdravu hranu mogu biti otvoreni, ekstrovertni, savesni ili čak generalno srećniji. Studija u kojoj je ispitano preko hiljadu mladih odraslih pokazala je da je jedenje voća i povrća povezano sa većom otvorenošću i savesnošću, dok su neuroticizam i želja za udovoljavanjem bili niski.
Istraživači sugerišu da se inteligentniji, radoznaliji i društveniji tipovi ličnosti mogu povezati sa zdravijom ishranom, možda zato što su ljudi sa ovim osobinama spremni da eksperimentišu i probaju nove namirnicama, za koje znaju da im mogu doneti benefite. Pored toga, posebna studija objavljena u žurnalu "Tejlor i Frensis (Taylor and Francis)" je otkrila da ljudi koji su uglavnom pozitivno raspoloženi preferiraju zdraviju hranu.
Slatka hrana – "Tople" osobine
Kao direktna suprotnost onima koji vole gorko, ljudi koji najviše vole slatko su povezani sa većim prosocijalnim ponašanjem. Dakle, oni koji vole slatko mogu biti ljubazniji i društveniji. Može se pretpostaviti da dopamin, koji se dobija konzumiranjem slatke hrane, direktno utiče na raspoloženje pojedinca, tako da se sklonost ka poslasticama podudara sa navedenim karakteristikama. Istraživači ističu da je slatkoća univerzalna uteha i nagrada za čoveka i da zbog toga svoje voljene često nazivamo nadimcima kao što su "slatkišu", "medeni/na", "šećeru"...
Ljuta, potencijalno opasna hrana i kofein – Želja za stimulacijom
Ljudi koji uvek rado dodaju ljuti sos u obrok, biraju hranu koja može biti opasna kada nije pravilno spremljena (na primer, različita morska hrana) ili često konzumiraju alkohol i kofein verovatno priželjkuju određene stimulacije i žele da konzumiranje hrane bude iskustvo koje ostavlja određen efekat na telo.
Što se tiče ljute hrane, ljudi koji imaju priželjkuju ovu vrstu senzacije, odnosno osećaja, isto verovatno uživaju da sebe guraju do krajnjih granica, čak i kada je u pitanju obrok (koji bi trebalo da bude prijatno iskustvo). Isto važi i za one koji vole hranu koja može biti opasna ako nije pravilno pripremljena, jer uvek postoji mali rizik koji celo iskustvo čini zanimljivijim.
Na kraju, oni koji često konzumiraju kafu i alkohol imaju sklonost ka traženju različitih stimulacija, koje mogu uticati na subjektivnu percepciju nadražaja i kognitivne sposobnosti (na pozitivan, ali i negativan način).
"Jednostavna" hrana – Izbirljivost, anksioznost
Hleb, kukuruz, krekeri, piletina, krompir i slične namirnice koje retko kad mogu dovesti do mučnine, su omiljene ljudima koji nemaju dovoljno avanturistički duh i ne žele da im svaki obrok bude stimulativno (i potencijalno neprijatno) iskustvo. Ovaj tip ljudi će uglavnom izbegavati nepoznate sastojke, iz straha da im se ne dopadne ili dovede do bolesti. U ekstremnijim slučajevima, velika izbirljivost po pitanju hrane može biti i znak anksioznosti i problema sa kontrolisanjem emocija.
Osim što su pronađeni nalazi interesantni, mogu biti od pomoći i kod pronalaženja efikasnijih načina podsticanja ljudi da jedu zdraviju hranu i pravljenje personalizovanih programa ne samo prema ukusu pojedinca, već i prema njegovoj ličnosti.
