Postoji mnogo kontroverzi oko toga šta se smatra "izbirljivim u jelu" i da li su za to "krivi" roditelji, kultura ili nešto treće? Neki ljudi čak ne veruju da ima odraslih osoba koje biraju šta će da jedu, dok drugi smatraju da je izbirljivost povezana sa senzornim problemima ili autizmom. Bez obzira u šta verujemo, šta da radimo kada dete potpuno odbije da jede ili proba nešto novo?
Zašto su neka deca izbirljiva u jelu
Ne postoji jedinstven odgovor, ali stručnjaci se slaže da većina dece prolazi kroz izbirljive periode i da način na koji roditelji reaguju ima mnogo veze s tim koliko izbirljivost postaje ekstremna i koliko dugo traje.
"Deca mogu da postanu izbirljiva iz raznih razloga i izbirljivost se smatra normalnom fazom. Kako deca istražuju svoje okruženje, oni testiraju mnoge granice, uključujući i kontrolu nad onim šta jedu ili ne jedu" kaže doktor neonatolog Dženel Feri.
Takođe, Feri dodaje da dete "može da počne da proba nove namirnice nakon što vidi šta druga deca u školi jedu". Ističe da postoji još jedan razlog za probirljivost posebno kod dece koja idu u školu - često ponavljanje istih obroka pa oni ne žele da jedu nešto što su jeli skoro svaki dan.
Negativni komentari o hrani utiču na dete
"Negativni komentari o hrani takođe mogu doprineti izbirljivoj ishrani. Na primer, ako kažete svom detetu koliko ste mrzeli, a bili ste primorani da jedete određenu hranu kao dete, ili kažete da su određena jela "odvratna" moglo bi da ih natera da u potpunosti izbegavaju tu hranu. Ili tu su i oni roditelji koji ne jedu raznovrsnu hranu, ali žele da tu hranu jedu njihova deca i tako ne daju dobar primer", navodi Sauza.
"Ljudi koji ne jedu mnoge namirnice pretpostavljaju da ne vole hranu koju nisu probali", kaže Sauza.
Kako roditelji mogu pomoći deci da prevaziđu izbirljivost
Najefikasnije savet bi bio da nastavite da im servirate brokoli i ostalo voće i povrće koje odbijaju, slažu se stručnjaci:
"Može da prođe u proseku šest do 15 takvih serviranja, a ponekad i do 100, pre nego što dete razvije naklonost prema novoj hrani, tako da je važno nastavite da podstičete da isprobava novu hranu", kaže Feri.
Pošto se mnogi roditelji žale da njihova deca najčešće odbijaju povrće, nutricionista Cezar Sauza preporučuje da pokušaju da ponude bar jednu porciju povrća dnevno, bez obzira da li ga dete jede ili ne.
"Cilj je da im stalno povrće bude dostupno dok se ne "upoznaju" sa njim", kaže.
Stručnjaci savetuju roditeljima da izbegavaju da deci daju nezdravu opciju kada odbijaju zdrava jela. Ako ništa drugo ne uspe, rad sa dijetetičarom je uvek dobra ideja.
Emocije utiču na izbirljivost
Otkriveno je da je izbirljivost često deo većeg problema koji sugeriše da su deca koja su se borila da kontrolišu svoje emocije bila su izbirljiva u hrani.
Pretvaranje obroka u "borbu za moć" takođe pogoršava navike u ishranu, navodi studiji iz 2020. godine objavljena u časopisu Pediatriks. Roditelji koji su ograničavali šta njihova deca jedu, vršili pritisak na njih da jedu i bili zahtevni u vreme obroka, dosta su uticali da deca imaju specifične navike u ishrani, tačnije da teško hoće da probaju nove namirnice.
"Neki neuro-senzorni poremećaji mogu dovesti do izbirljive ishrane. Ovo može uključivati poremećaje iz spektra autizma, opsesivno kompulzivne poremećaje", kaže Feri za Jhu Lajf.
Iako ovo može biti izazovno, moguće je da pomognete detetu da poveća broj namirnica koju jede, posebno kada shvatite prema kojoj hrani dete ima averziju, a koju voli, ili bar toleriše.
Međutim, Feri ističe da ako dete pokazuje ozbiljnu rigidnost u svojim navikama u ishrani i gubi na težini, onda je vreme da razgovarate sa pedijatrom. "Pod tim se podrazumeva zatvor, bol u stomaku ili druge stomačne tegobe", dodaje ona.