Magazin
Da li brzina govora određuje nivo inteligencije
Ljudi koji brzo govore su sigurno puni znanja i sigurni su u sebe, što znači da je sve što govore istina, dok oni koji pričaju sporije nisu uvereni u svoje sposobnosti i nedostatak samopouzdanja im se odražava u načinu komunikacije. Sa navedenom tvrdnjom se slaže veliki broj ljudi, ali primeri iz stvarnog života ukazuju da veza između načina govora i inteligencije pojedinca ipak nije dovoljno ubedljiva.
Da li je brzina govora dobar pokazatelj inteligencije? Većinu ljudi veoma spor govor asocira na nekoga ko "nije toliko bistar", dok ljudi koji brzo govore često deluju kao da imaju više samopouzdanja i veruju u ono što pričaju, zbog čega je lako poverovati da su inteligentni i sposobni.
Navedeno verovanje se razvilo zbog nekoliko različitih faktora. Pre svega, likovi u filmovima i crtaćima koji "sporo" misle često sporo i govore, a pametni i sposobni likovi će uvek pričati brzo, razgovetno i delovati samouvereno. Prikazivanje razlika u govoru na ovaj način je dovelo do razvijanja sličnih stereotipa i u stvarnom životu. Pored toga, danas mali broj ljudi ima strpljenje za sporo razmenjivanje informacija, što može samo da pospeši verovanje da ljudi koji sporije govore nisu podjednako sposobni kao oni koji odlučno prenose svoje misli.
Ipak, ne postoji dovoljno naučnih dokaza koji podržavaju ovu tvrdnju. Nekoliko studija se bavilo istraživanjem veze između brzine govora i kognitivnih sposobnosti, ali nikada nije pronađen dokaz da ona zaista postoji. Glavni faktor su najčešće godine – deca govore sporije (jer još uvek uče), odrasli govore brzo, dok se stariji ljudi (preko šezdeset godina) ponovo vrate na sporiji tempo.
Osim godina, veliki značaj ima i kontekst. Različiti poslovi zahtevaju određene šablone u komunikaciji: na primer, aukcioneri su poznati po svom neverovatno brzom izgovaranju rečenica i ponuda, ali takav tempo je neophodan da bi držao pažnju učesnika aukcije i naveo ih na impulsivno i brzo donošenje odluka. Na kraju, poreklo i okruženje pojedinca takođe imaju veliku ulogu.
Promena načina govora za uspeh u životu
Iako ne postoje pravi dokazi za vezu između inteligencije i načina na koji pričamo, korišćenje određenih verbalnih trikova koji nam mogu pomoći da držimo pažnju i dobijemo poverenje sagovornika može biti dragocena veština. Suptilno menjanje tempa dok prenosimo informacije će biti alat kojim možemo prisvojiti ili poptuno odbiti ljude oko nas.
Kada posmatramo neke od najuspešnijih ljudi na svetu, uglavnom imaju veoma kontrolisan govor dok prenose svoja iskustva, znanje i savete: prave česte pauze, ne "sapliću" se o reči, ton im je staložen i smiren... Drugim rečima, oni češće govore sporo, nego brzo, što se ne sigurno ne poklapa sa gore navedenim stereotipom i predstavlja samo još jedan razlog zašto nije tačan. Dakle, ako želimo delovati pametno i ubedljivo, sporo i mirno prenošenje informacija je najbolja opcija.
U isto vreme, deluje kao da zaista ozbiljno promišljamo šta ćemo reći, da nam je stalo do biranja adekvatnog izraza zarad iskrenog i produktivnog razgovora. Samim time, druga strana će rado iščekivati naš odgovor.
Ovakav tempo može sagovorniku dopustiti da razmišlja o svojim utiscima i informacijama koje želi da nam prenese, ali takođe ima dovoljno vremena da prihvati naše stavove. Ova metoda je najbolja kada osećamo da je druga strana otvorena za upijanje novih informacija.
U suprotnom, kada primećujemo da je sagovornika teško ubediti, onda možemo da ubrzamo govor. Tada skraćujemo vreme koje je drugoj strani potrebno za negiranje naše perspektive i postoji veća šansa da će se, zbog suptilnog pritiska koji nanosimo našim stavom, složiti sa nama.
