Stariji koji surfuju internetom imaju manji rizik od demencije
Preko osamnaest hiljada ljudi je ispitano u studiji i naučnici su pratili njihove živote i kognitivno zdravlje u periodu koji je trajao od osam do sedamnaest godina. Svi učesnici su na početku istraživanja u proseku imali od pedeset do šezdeset četiri godine.
Utvrđeno je da su oni koji su redovno koristili internet imali četrdeset tri odsto manji rizik od razvijanja demencije, za razliku od onih koji su ga retko koristili. Pored toga, zaključeno je da je dužina vremena koju su učesnici provodili onlajn imala veliku ulogu u rezultatima.
Naučnici su procenili da je surfovanje dva sata dnevno bilo optimalno za dobijanje pozitivnih efekata korišćenja interneta, dok je duže "surfovanje" ili poptuno izbegavanje tehnologije zapravo povećalo verovatnoće pogoršavanja rada kognitivnih sposobnosti u starosti.
Za preciznije analize, stručnjaci su pokušavali da utvrde da li faktori poput obrazovanja, rase, pola i generacije imaju uticaj na potencijalni razvoj demencije, ali nisu pronašli dovoljno jasnu vezu, što znači da je tehnologija imala najveću ulogu.
Savremena tehnologija i demencija: Mač sa dve oštrice
"Može se reći da korišćenje interenta u kasnijim godinama može doneti značajne benefite, jer učenje i korišćenje novih tehnologija stimuliše mozak i pozitivno utiče na kognitivne funkcije," objasnio je za žurnal "Medikal njuz tudej (Medical News Today)" dr Snori Rafnson, stručnjak za demenciju.
Pored toga, povezivanje sa svetom preko interneta može biti od velike pomoći starijima koji se osećaju izolovano ili nemaju sposobnost da redovno izlaze i komuniciraju sa drugima, jer onlajn svet i komunikacija preko društvenih mreža može ublažiti osećaj usamljenosti.
Rezultati su pokazali da pomaganje starijima koji žele da savladaju tehnologiju može biti od velike pomoći za njihove kognitivne sposobnosti, ali i emocionali život. Mladi ljudi se mogu posvetiti starijima i podučavati ih o mogućnostima interneta, kako bi sve generacije bile upoznate sa savremenim onlajn svetom i pozitivnim efektima koje može doneti.
Ipak, prekomerno surfovanje može dovesti do nepoželjnih efekata ili čak povećati rizik od demencije.
Stručnjaci upozoravaju da isuviše vremena provedenog na internetu može navesti starije da "upijaju" mnogo različitog sadržaja (između ostalog i loše vesti) i da mogu neprimetno ugrožavati svoje mentalno zdravlje i osećati se loše po pitanju starenja. Navedeno otkriće je veoma važno jer su druge studije dokazale da pesimistički pogled na prolaznost života zapravo može ubrzati proces starenja.
"Koji su razlozi za prekomerno korišćenje interneta kod starijih? Da li su oni usamljeni, društveno izolovani? Koji su drugi potencijalni rizici po kognitivno i fizičko zdravlje? S druge strane, šta se dešava sa starijima koji uopšte ne koriste tehnologiju? Mislim da su ovo pitanja koja bi mogla da se istraže u budućnosti," zaključio je dr Snori.
Zbog toga, prema analizi, vreme korišćenje interneta bi trebalo biti ograničeno na najviše dva sata dnevno, kako bi stariji mogli da uživaju i u drugim aktivnostima koje mogu pozitivno uticati na telo i um u kasnijim godinama (rekreacija, kreativni hobiji, socijalizacija...).