Leto 2023. bilo je najtoplije ikada zabeleženo, pošto su klimatska kriza i fenomenu nastajanju "El Ninjo" podigli temperature i izazvali ekstremne vremenske prilike širom sveta, prenosi "Gardijan".
Tokom letnjih meseci na severnoj hemisferi - u junu, julu i avgustu - prosečna globalna temperatura dostigla je 16,77 stepeni celzijusa, što je bilo 0,66 stepeni iznad proseka od 1991. do 2020. godine.
Novi maksimum je 0,29 stepeni iznad prethodnog rekorda postavljenog 2019. godine, što je veliki skok u klimatskim uslovima.
Podaci iz Službe za klimatske promene Kopernikus (C3S) Evropske unije pokazuju da je avgust bio za oko 1,5 stepeni topliji od predindustrijskog proseka od 1850. do 1900. godine, iako će se cilj svetskih nacija da zadrže globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni smatrati samo prekršenim tek kada se to povećanje bude održalo tokom višegodišnjeg perioda.
Toplotni talasi, požari i poplave uništili su živote i sredstva za život širom sveta, od Severne i Južne Amerike, do Evrope, Indije, Japana i Kine, piše britanski list.
"Naša planeta je upravo pretrpela sezonu ključanja – najtoplije leto u istoriji. Počeo je klimatski slom", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
"Naučnici su dugo upozoravali šta će naša zavisnost od fosilnih goriva osloboditi. Naša klima implodira brže nego što sa tim možemo da se nosimo, sa ekstremnim vremenskim prilikama koje pogađaju svaki kutak planete."
Okeani su poslednjih meseci postali posebno vrući. Podaci C3S su pokazali da je za svaki dan u avgustu globalna prosečna temperatura površine mora nadmašila prethodni rekord postavljen u martu 2016, koji je takođe bio godina "El Ninja".
Temperatura u severnom Atlantskom okeanu dostigla je novi rekord od 25,19 stepeni Celzijusa 31. avgusta. Obim antarktičkog morskog leda je takođe bio izuzetno nizak za to doba godine.
Samanta Bardžis, iz C3S, rekla je da "globalni temperaturni rekordi nastavljaju da padaju u 2023. godini, sa najtoplijim avgustom koji je pratio najtopliji jul i jun, što je dovelo do najtoplijeg leta u našim podacima koji sežu do 1940. godine".
Nalazi su zasnovani na kompjuterskoj analizi milijardi podataka prikupljenih od strane satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.
Očekuje se da će telo Ujedinjenih nacija za klimatske promene u petak objaviti globalni pregled klimatskih akcija, koji naziva "kritičnom prekretnicom kada su u pitanju napori za rešavanje klimatskih promena".
Stručnjaci očekuju da će nalazi biti "mračni", a svet je daleko od toga da zadrži globalno zagrevanje ispod ciljanih 1,5 stepeni celzijusa.
Svet je sada na putu za oko 2,5 stepena globalnog zagrevanja, što bi imalo razorne posledice s obzirom na povećanje ekstremnih vremenskih prilika koje smo već videli sa samo 1,2 stepena dosadašnjeg zagrevanja.