Nakon letnjeg raspusta ili odmora od semestralnih aktivnosti, povratak u školske klupe može biti dosta izazovan. U pomoć nam "priskače" tehnika aktivnog prisećanja, za koju naučnici tvrde da je značajno efikasnija od pukog iščitavanja naših beležaka.
Aktivno prisećanje
Aktivno prisećanje najprostije možemo opisati kao svesno forsiranje našeg mozga da "preuzme" informacije koje se u njemu skladište, a implementacijom ove tehnike postižu se tri značajna benefita:
- identifikacija slabih tačaka, odnosno koncepata koji su našem mozgu teži za razumevanje
- sistematizacija znanja
- prebacivanje upamćenih podataka iz kratkoročne u dugoročnu memoriju
Ovakvi efekti postižu se upravo aktiviranjem neuronskih veza u mozgu, koje su pri pasivnom pregledavanju već podvučenog ili izvučenog u svesku radiva u mirovanju, tvrde naučnici medicinskog fakulteta Univerziteta Vindzor.
Najbolje metode za aktivno prisećanje
Kako biste aktivirali aktivno prisećanje i što lakše apsorbovali novo gradivo koje sa sobom donosi početak školske ili akademske godine, možete koristiti neku od ovih jednostavnih, a efikasnih metoda:
- koristite "kartice" sa pitanjima iz gradiva koje ćete sami napraviti u toku učenja
- kod kuće gradivo prelazite tako što ćete se preslišavati usmeno
- sa parom iz klupe ili ekipom za učenje organizujte improvizovani kviz baziran na pređenom gradivu, ili zamolite ČetDžiPiTi da pomogne i osmisli kreativna pitanja iz oblasti koju učite
- ukoliko su raspoloženi da vam pomognu, zamolite prijatelje ili članove porodice da izdvoje pola sata ili sat vremena da im prezentujete naučeno gradivo
Zbog čega je jednostavnije i bolje učiti na ovaj način? Svaka od ovih tehnika primoraće vaš mozak da se potrudi malo više i "iskopa" odgovore na pitanja, a kada nekoliko puta budete kroz različite scenarije "provlačili" iste podatke odnosno odgovore, ne samo da će se znanje bolje zadržati, već i sistematizovati i takoreći "razložiti po policama" u glavi.
Tehnika aktivnog prisećanja nam je bliska i iz života
U stvarnom životu tehniku aktivnog prisećanja koristimo svakodnevno, i po nekoliko puta na dan: na primer, kada nas neko pita šta smo radili pre dva dana, mi zastanemo i počnemo da "kopamo" po našoj memoriji ne bismo li povratili sećanja i odgovorili na pitanje. Ovakvo svesno usmeravanje energije na proces pronalaženja odgovora i dobijanja informacije i jeste ključno u procesu učenja. Tehniku aktivnog prisećanja možemo uporediti i sa novim telefonima i računarima, koji imaju opciju pamćenja često korišćenih reči: kada dovoljno puta u određenom kontekstu iskoristimo neki pojam, telefon ili računar nam već od narednog puta taj pojam nudi sam, jer ga je zapamtio.