Širom sveta se godišnje proizvede čak deset milijardi kilograma taloga od kafe, koji završi na deponijama. Istraživači sa australijskog tehnološkog "RMIT" Univerziteta su odlučili da ispitaju moguće primene ovog otpada i zaključili su da kafa može imati značajnu ulogu u proizvodnji građevinskih materijala.
"Uništavanje organskog otpada je veliki ekološki izazov, jer prouzrokuje velike emisije metana i ugljen-dioksida, koji utiču na klimatske promene," objasnio je autor studije Radživ Rojčand za žurnal "Kliner prodakšn (Cleaner Production)".
Objasnio je da je ideja studija bila korišćenje otpada na konstruktivan način, tako da su istraživači pokupili talog od kafe iz različitih kafića i odlučili da eksperimentišu, verujući da sitne čestice kafe mogu biti korisne u građevini.
Talog su prvo osušili i otklonili vlagu, zatim je bio podvrgnut procesu pirolize na dve različite temperature (trista pedeset i petsto stepeni Celzijusa). Ovim procesom (koji ne troši mnogo energije i za koji nije potreban kiseonik) se stvara biougalj.
Zatim, različite verzije mešavine su kombinovane sa klasičnim cementom, kao zamena za pesak/sitni agregat. Upoređivani su uticaji neobrađenog taloga, zatim taloga koji je zagrejan na trista pedeset, pa na kraju onog koji je zagrejan na petsto stepeni. Dodavani su u cement u različitim procentima (do dvadeset odsto), ulivani u kalupe i sušeni dvadeset četiri sata. Zatim, beton je bio premešten u rezervoar za vodu i svaka smesa je bila zasebno istestirana.
Rezultati su bili iznenađujući: Beton koji je sadržao petnaest odsto taloga, koji je bio zagrejan na trista pedeset stepeni, imao je čvrstoću povećanu za trideset odsto. Eksperiment je imao dve velike prednosti, prva je bila pojačana jačina građevinskih materijala, a druga prednost je ekološka, jer talog kafe može zameniti pesak, što vremenom može dovesti do manje ekstrakcije peska i ugrožavanja životne sredine.
S druge strane, talog koji je piroliziran na petsto stepeni nije pokazao istu jačinu. Pored toga, naučnici i dalje moraju istražiti izdrživost materijala pod razičitim uticajima spoljašnjosti (voda, abrazija...).
"Naše istraživanje je još uvek u ranim fazama, ali ova uzbudljiva otkrića otvaraju vrata za inovativno smanjenje organskog otpada koji završava na deponijama," zaključili su naučnici. Ako se budući testovi pokažu uspešnim, talog kafe može postati nov materijal u građevini.
Kombinacija ekologije i građevine se razvija i u drugim delovima sveta: Na primer, u Japanu se od početka godine razvijaju šlemovi napravljeni od morskih školjki, što predstavlja još jednu interesantnu alternativu u ovoj industriji.