Izreka "Knjiga je čovekov najbolji prijatelj" gubi smisao, jer svedočimo da mala deca radije vreme provode gledajući razne sadržaje preko telefona, dok su školarci češće na TikToku nego sa knjigom.
Danas, kad se obeležava Međunarodni dan pismenosti, stručnjaci napominju da je više nego ikad potrebno da decu vratimo čitanju. Za decu, knjige mogu biti su nepresušni izvor zabave, a mnoga istraživanja govore da čitanje unapređuje razvoj mozga, utiče sa socijalne veštine i kognitivne sposobnosti. U digitalnom dobu, gde su ekrani postali glavna zabava za decu, podsticanje ljubavi prema knjigama i čitanju može biti izazovan zadatak za roditelje i nastavnike.
"Da bismo došli do toga da dete samo uzme knjigu u ruku i krene samo da čita, neophodno je da se sistematično posvetimo tome da ono zavoli knjigu. Deca uče posmatrajući roditeljsko ponašanje, ako nije slučaj da roditelj provodi vreme čitajući, onda smo u kontradiktornim zahtevima i očekivanjima od deteta. Međutim, ako to nije slučaj i naši afiniteti idu ka tome da čitamo i istražujemo lakše ćemo kod svog deteta učvrstiti ovakvo ponašanje. Gledajući nas, dete uči i ima instinktivnu potrebu da oponaša roditelja, prema tome ovo je najefikasniji način kako da motivišemo dete da čita", kaže psiholog Jovana Ivanović za RT Balkan.
Knjige bi trebalo da bude prilagođene uzrastu mališana
"Pored toga, možemo isplanirati kako da mu približimo ovu aktivnost, neki od načina mogu biti recimo da zajedno sa detetom čitamo, odnosno da ovu aktivnost uspostavljamo od najranijeg uzrasta, tako što ćemo mu čitati priče, bajke, prilagođene uzrastu deteta. Pored toga, možemo prvenstveno kroz igru detetu približiti čitanje, tako što ćemo sa njim igrati igrice koje sadrže aktivnost čitanja, igre koje su detetu zanimljive, čak iako još uvek nije ovladalo slova, to će stvoriti kapacitet gde će dete želeti da unapredi svoju igru, a samim tim i zavoleti čitanje", pojašnjava Jovana.
Interaktivni sadržaj pomaže da usmerimo dete u ovom pravcu
"Zgodno bi bilo kada bismo sa detetom diskutovali o pročitanom, takođe možemo i pročitano pretvoriti u skečeve ili odglumljivanje pročitanog sadržaja, gde bi svako birao svoje uloge. Interaktivni sadržaj primamljiviji je detetu nego da očekujemo od deteta da će samo zavoleti čitanje tako što ćemo mu samo kupovati knjige, a da se ne interesujemo za njih kasnije. Aktivnosti u kojima smo posvećeni svom detetu najlakše će se učvrstiti u njegovom ponašanju jer će na neki način manifestovati kontakt i povezanost između roditelja i deteta i to je najzdraviji način da dete usmeravamo u ovom pravcu", nastavlja psiholog.
Razlike između dece koja čitaju i ona koja ne čitaju
"Razlika je vidljiva već u prvom razredu. Deca koja čitaju sve lakše savlađuju, bolje razumeju ne samo gradivo (fond reči im je puno veći od onih koji ne čitaju), već i neke situacije, događaje i nekako rešavaju sve probleme na drugačiji način. Ljubopitljiva su, radoznala, otvorena za saradnju, postaviće pitanje za svaku nepoznatu reč šta znači, bez sramežljivosti, i tako bogatiti svoj rečnik. Imaju razvijen osećaj za drugu decu, sećajući se primera iz knjiga koje su čitali. Deca koja čitaju pokazaće svoje umeće komunikacije i pri odgovaranju bilo kog predmeta, sklopiće pravilne rečenice na testovima, prilikom pisanja sastava naročito će biti uspešna u odnosu na decu koja ne čitaju. Neka deca u vrtićima imaju projekat "Knjiga", gde uče na zabavan način, kako se pišu i prave knjige, pa možda i tu postanu znatiželjni da što pre nauče i sami da čitaju", pojašnjava dr književnih nauka i bibliotekar savetnik Tatjana Bogojević.
Zajedničke posete biblioteci i nagrada nakon pročitane knjige
"Pored ovih, nazovimo ih unutršnjim motivacionim faktorima, možemo stvoriti uslove koji se tiču dečjeg okruženja. To se može odnositi na zajedničko pravljenje kutka u kome će dete provoditi vreme gde će biti okruženo knjigama i moći da čita. Osluškivanje detetovih afiniteta i šta je to što bi ono volelo da čita, zajedničke posete biblioteci ili knjižarama. Kada je dete već ovladalo samostalno čitanjem onda se može uvesti i nagrada nakon završene knjige ili dela koje je čitalo. Pauze u čitanju normalne su i kod odraslih osoba koje vole da čitaju, zato je pritisak ono što je najmanje potrebno prilikom ovog procesa. Strpljenje je neophodno kako bi roditelj na pravi način osluškivao želje i interesovanja svog deteta", kaže Jovana.
Sa psihologom je saglasna i bibliotekar savetnik koja ističe da značajnu ulogu u čitanju deteta igraju prosvetni radnici, kao i bibliotekari:
"Uloga učitelja, nastavnika, profesora je takođe bitna jer ako im književnost predstave na interesantan način i dalje će uživati u tome. Danas su knjige za decu izuzetno zanimljive, interesantne, prilagođene novom veku i svim promenama koje su došle. Tako imamo i poučne knjige, knjige koje su poput mentalne aritmetike, gde oni rešavaju razne zagonetke i zadatke kao bi saznali kraj, prelepo ilustrovane, svako će pronaći ono što ga zanima. U tom uzrastu kasnije neizostavna je i uloga bibliotekara i biblioteka, koje danas organizuju niz lepih i zabavnih radionica, posete dečijih pisaca bibliotekama, pa tako jačaju ljubav prema čitanju i bibliotekama uopšte. Deca koja od najranijih dana posećuju biblioteke, verovatno će čitati i kasnije, jer se uloga bibliotekara promenila, pa oni svojim znanjem i umećem mogu pozitivno uticati na decu starijih razreda", kaže bibliotekar savetnik Tatjana Bogojević.