Mačevi su imali drvene i kožne drške, drvene korice i čelične oštrice i bili su neverovatno očuvani i posle skoro 2 hiljade godina provedenih u pustinjskoj pećini. Oružje je najverovatnije bilo plen koju su sakrili pobunjenici koji nisu želeli da ih rimske vlasti uhvate sa njima:
"Govorimo o izuzetno retkom otkriću", kaže doktor Itan Klajn, jedan od istraživača projekta istraživanja Judejske pustinje i dodaje da je "skrivanje mačeva u dubokim pukotinama u pećini severno od En Gedija, nagoveštava da je oružje uzeto kao plen od rimskih vojnika i da su ga judejski pobunjenici namerno sakrili za ponovnu upotrebu".
Koliko su dobro očuvani, potvrdio je i direktor Izraelske uprave za antikvitete Eli Eskusido rekavši da su mačevi bili veoma oštri "kao da su tek sad sakriveni".
Arheolozi su istakli da su mačevi bili oružje koje su obično koristili rimski vojnici stacionirani u Judeji:
"Moguće je da je oružje bilo skriveno u vreme pobune koja se dogodila između 132. i 135. godine, ali istraživači nastavljaju sa radom kako bi utvrdili ko je posedovao oružje, gde je iskovano. Takođe, pokušaćemo da preciziramo istorijski događaj koji je doveo do čuvanja ovog oružja u pećini", rekao je doktor Klajn.
Dužina sečiva tri mača je između 60 i 65 centimetara, dok četvrta ima kraću oštricu od 45 centimetara.