Magazin
Delfini razumeju ljudski pogled
Oči su važan pokazatelj pažnje, pa i bebe od godinu dana razumeju kako funkcioniše vizuelna percepcija i dosledno će pratiti majčin pogled. Međutim, dokazi za ovu sposobnost kod drugih živih bića nisu dosledni. Čak ni istraživanja šimpanzi, naših najbližih živih rođaka, ne pokazuju pouzdano da koriste oči kao znak pažnje. Ipak, izgleda da ovo ne važi za delfine - ovi sisari su dosta osetljivi na naše "pričanje" očima.
Delfini su poznati po svojoj inteligenciji, ali i saosećanju i radosti. Važe za društvene životinje koje imaju neverovatno pamćenje, a skorašnja istraživanja ukazuju da razumeju ljudski pogled a ta sposobnost je retka među životinjama.
Ovi sisari mogu da razumeju ljudski pogled, svedoče nova istraživanja. U eksprimentu je bilo uključeno 8 delfina, a istraživači su "tražili" od delfina da donese predmet pod četiri uslova koji uključuju oči trenera i orijentaciju lica.
Naučnici Džejms Dejvis i Elijas Garsija-Pelegrin su "komunicirali" sa sledećim mimikama i pokretima na licu -"otvorene oči" (glava trenera bila okrenuta prema delfinu, a oči su im bile otvorene), "zatvorene oči" (glava trenera bila okrenuta prema delfinu, ali su im oči bile zatvorene), "polu-zatvorene" (glava trenera bila pod pravim uglom u odnosu na delfina sa otvorenim očima) i "ne gleda" (glava trenera je bila okrenuta od delfina tako da su im lice i oči bili van vidokruga). Na kraju je izmereno koliko je vremena trebalo delfinu da preuzme predmet.
"Glavni rezultati su pokazali da su delfini pokazalu povećanu latenciju (kašnjenje) da dohvate predmet u uslovima u kojima trener nije imao vizuelnu pažnju prema njima", kaže Dejvis.
Delfinima je trebalo duže da dođu do predmeta kada su oči trenera bile zatvorene i kada je lice bilo okrenuto:
"Ovo nam govori da delfini mogu biti osetljivi na ljudsku pažnju, uključujući i pokrete očiju".
Osim toga, primarni metod delfina za komunikaciju i istraživanje sveta nije vizuelan. Akustični signali, uključujući pištaljke visokog tona pouzdaniji su u mutnim vodama i na velikim podvodnim udaljenostima.
"Sposobnost praćenja očnih znakova je impresivna i pruža dodatne dokaze o sofisticiranoj i fleksibilnoj društvenoj inteligenciji delfina", kaže Džejms.
Razigrani grabljivci
Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze pokazujući da žele igru sa njima. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka.
Delfini spadaju u grupu najinteligentnijih sisara na zemlji i imaju najveći mozak u odnosu na svoju telesnu masu, u poređenju sa svim ostalim živtinjama. Međutim, koliko god izgledali milo, delfini su grabljivci. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love - te mogu loviti ribu, lignje, rakove. Veće vrste, posebno orke, jedu i vodene sisare, čak i male kitove.
