Da li se "Diznijeve" princeze mogu okriviti za nametanje nedostižnih standarda lepote

U proteklih nekoliko godina se razvio neobičan fenomen vezan za "Diznijeve" princeze. Sa razvojem "bodi pozitiviti" pokreta, koji aktivno odbija prihvatanje klasičnih standarda lepote, došlo je do postepenog kritikovanja izgleda mnogih popularnih "Diznijevih" junakinja.

Dobro poznate Diznijeve junakinje, Elza, Ariel, Snežana, Aurora, Jasmin, imaju veoma specifičan izgled: vitko telo sa uskim strukom, mali nos, velike oči... Sigurno je da se njihov izgled poklapa sa nekim od glavnih stereotipa lepote savremenog doba, a to je upravo navelo odrasle da kritikuju "Dizni" preko interenta, smatrajući da kompanija nameće nedostižne standarde lepote za devojčice širom sveta, što kasnije dovodi do ozbiljnih problema sa samopouzdanjem.

Brojni novinski portali, influenseri i korisnici društvenih mreža su godinama javno delili ovakva mišljenja, verujući da je vreme da se promeni način na koji junakinje izgledaju. Može se pretpostaviti da je ovaj princip javnog kritikovanja zapravo imao efekta, jer se dizajn novijih princeza (Merida, Moana) razlikuje od klasične "Dizni" estetike. Pored toga, mnogi su bili nezadovoljni porukom da je lepota važna za devojčice, kako bi mogle pronaći "princa koji će jednog dana da ih spasi", baš kao i njihove omiljene princeze sa ekrana.

Ipak, mnogi veruju da su navedene reakcije odraslih isuviše burne, jer se ne može pretpostaviti da mališani analiziraju nacrtane likove na isti način. Zbog toga je tim stručnjaka u Americi odlučio da ispita grupu od 300 dece i prouči njihove reakcije na princeze. Polovina od njih su bile devojčice.

Deca su morala da biraju svoje omiljene princeze - prvi krug ispitivanja je urađen kada su imala tri godine, pa su ponovili isti proces nakon jedne godine. Istraživači su merili da li je postojalo razlika u samopouzdanju, kao i kako im se promenio način igre tokom proteklih godinu dana.

Podelili su "Dizni" junakinje na tri kategorije: vitka, prosečna i gojazna građa. Na primer, Moana je bila stavljena u "prosečnu" kategoriju, a princeza Jasmin u "vitku". Primećeno je da deca koja su više volela "prosečno građene" princeze imala više samopouzdanja kada je u pitanju fizički izgled, kao i da su bila otvorena da isprobaju sve "muške" i "ženske" igračke.

Istraživači su zaključili da su na rezultate najviše uticale priče "prosečnih" princeza, jer su one imale mnogo više fizičke aktivnosti, borbi i sličnih izazova u svojim filmovima nego klasične princeze (čija je jača strana bila emotivni svet i ljubav prema drugima).

Drugim rečima, razlog za biranje "prosečnih" princeza nije bio njihov izgled, već njihove sposobnosti i način na koji koriste telo kako bi se izborile sa neprijateljima.

Što se tiče biranja "vitkih" princeza kao omiljene, statistika je pokazala da one nisu imale nikakav negativan efekat na samopouzdanje deteta. Zaključeno je da izgled princeze ne utiče na sliku koju deca mogu imati o sebi i svom izgledu, već da su važnije sposobnosti princeza, koje mogu mališane ohrabriti i podstaći da pokušaju različite vrste igre.

Iako je sigurno da postoje dobre namere iza kritikovanja stila crtanja kome nedostaje raznolikost, potrebno je podsetiti se da su princeze veoma važne za devojčice koje odrastaju i da se može izvući kvalitetna poruka iz skoro svake priče, čak i iz onih u kojima ih princ spašava na kraju. Pojedine princeze vole da se bore i postaju snažne, žele da dožive uzbudljive avanture, slobodu i sklapaju prijateljstva, dok druge mogu biti primer pokazivanja ljubavi i nežnosti u teškim trenucima, pa je dobro dopustiti detetu da donese izbor i odluči koja princeza ga najviše inspiriše.