Ova dvospratna građevina je izgrađena pre 5 godina na maloj parceli. Krase je obilje prirodnog svetla, horizontalni prozori i velika terasa sa koje može da se vidi pola grada. Delo je arhitektonskog kolektiva Levante, koji obavlja pro bono ili jeftine radove u favelama, a ponela je laskavu titulu "Kuća godine" prema sajtu Arčdejli.
Muzičarev san iz detinjstva
"To što su arhitekte uradile je čista magija. Jedva da ima 66 kvadratnih metara, ali ovde su bile žurke od oko 200 ljudi", rekao je vlasnik i muzičar Kdu dos Anžus.
Pre izvesnog vremena kada je obelodanjeno da je mala kuća iz favele dobila ovu laskavu nagradu, njen vlasnik muzičar nije skrivao emocije: "Veoma sam ponosan što je moja kuća dobila ovu nagradu. Vesti koje stižu odavde su obično o pucnjavi, nasilju, drogi, rušenju kuća. A sad govorimo o suprotnom - o podizanju kuće", govorio je ponosni vlasnik.
Projekat je koštao oko 30 hiljada dolara, a rad na njoj se u mnogome isplatio - Kdu je ostvario svoj san iz detinjstva: "Sada je moj dom na vrhu sveta".
Muzičar u kući živi od 2020. godine, zajedno sa dva psa, mačkom i više od 60 biljaka.
Muzičar je dao instrukcije o tome šta želi da bude izgrađeno na malom komadu zemlje. Zahtevao je da se poštuje okolna arhitektura i da se domu daju "industrijski" i retro momenti.
"Znam da moja kuća nije 'najšik' kuća na svetu, ali to je dobro izgrađena 'koliba', rekao je njen vlasnik muzičar Kdu dos Anjos.
Ipak, koliko god se učinila da je slična kao susedne zgrade, postoji jedna očigledna razlika. Cigle su položene horizontalno, a ne vertikalno što joj daje čvrstinu i poboljšava izolaciju. Projekat je trajao osam meseci i bilo je mnogo posla.
"Kada arhitekte stignu u neko područje, favelu, prvo što treba da urade je da slušaju i prepoznaju vrednosti tog mesta", rekao je arhitekta i vođa projekta Fernando Makulan.
Izgradnja je bila naporna
"Dosta se vodilo računa o životnoj sredini, posebna pažnja je usperena na osvetljenje i ventilaciju. Zidari su bili ljuti i bunili si se jer su mislili da horizontalno postavljanje cigli duže traje", rekao je arhitekta.
Takođe je istakao da je bilo teško da se vozila sa materijalom kreću kroz uske i krivudave ulice: "Imali smo mnogo problema da odnesemo materijal uz stepenice – to je poslednja kuća u ulici i morao sam mnogo da platim radnicima koji su ga nosili", dodao je.