Magazin
Kako posedovanje psa može da umanji efekte demencije
Rečenica da je "pas je najbolji čovekov prijatelj" pokazala se tačnom bar milion puta, reći će vam vlasnici ovih životinja. Istaći će da vas voli bez obzira na to kog ste pola, doba, rase, veroispovesti i uvek su uz vas. Nedavno istraživanje otkriva još jednu bitnu stvar o ovim divnim stvorenjima - pas može da umanji efekte demencije.
Dugotrajno posedovanje psa je može biti povezano sa umanjenim padom kognitivnih sposobnosti koje se javljaju sa godinama, rezultati su nedavnih studija.
Istraživanja sugerišu da je skoro trećina slučajeva demencije povezana s uzrocima koji se mogu kontrolisati ili menjati, uključujući telesnu neaktivnost, socijalnu izolaciju, kardiovaskularne bolesti, depresiju i hronični stres. Upravo zato medicinski i psihološki naučnici proučavaju životne navike koje mogu umanjiti verovatnoći ili ozbiljnost takvih stanja kako bi smanjili efekte demencije. Ono što je sve iznenadilo je da u ove životne navike ulazi i posedovanje psa.
Interakcija sa psom, šetnja i igranje može biti važan aspekt životnog stila starijih osoba koji može da utiče pozitivno na mozak, a posebno na kognitivne funkcije. Pokazalo se da život sa kućnim ljubimcem ima blagotvorne efekte na mnoge aspekte fizičkog i psihičkog blagostanja - posedovanje psa je povezano sa boljim kardiovaskularnim zdravljem, ljudi se osećaju manje usamljenim, a i simptomi depresije su ublaženi.
Pitanjem da li bi posedovanja pasa moglo da pomogne da se nadoknadi pada kognitivnih funkcija kod starijih, bavila se naučnica Dženifer Eplbaum sa Odeljenja za sociologiju i kriminologiju na Univerzitetu Florida. Zajedno sa timom naučnika, sagledala je efekat posedovanja psa na kognitivne sposobnosti kod starijih osoba.
Kako dugoročno vlasništvo pasa utiče na ljude
Druženje sa psom mogao bi da ima veze sa efektom oksitocina na mozak. Oksitocin je hormon koji se često naziva "hormonom ljubavi" ili hormonom "dobrog osećaja", oslobađa se kod ljudi kada osoba ima prijatne društvene interakcije, uključujući one interakcije koje ljudi mogu imati sa svojim psom. Neke nedavne studije sugerišu da oksitocin ne samo da ima emocionalne efekte povezane sa vezom čoveka i psa, već takođe utiče na društvenu spoznaju i kodiranje memorije kod ljudi na neurološkom nivou. Dodatne doze oksitocina, tokom dužeg perioda posedovanja kućnog ljubimca, mogu biti ono što starijim osobama pruža kognitivne prednosti.
Starije osobe koje su imale psa preko pet godina imaju i bolje rezultate
Došlo se do zaključka da nije bilo nekog posebnog efekata na kognitivne fukncije kod osoba mlađih od 65 godina a koje su imale kućnog ljubimca.
Međutim, kada su naučnici pogledali grupu koja je imala 65 ili više godina primetili su jednu zanimljivost. Otkriveno je da su oni koji su posedovali pse neprekidno duže od pet godina imali veći kompozitni kognitivni rezultat za svaku tačku merenja tokom šestogodišnjeg intervala, u poređenju sa onima koji ljudi koji nisu posedovali kućne ljubimce ili su posedovali kućnog ljubimca manje od pet godina.
Prema mišljenju istraživačkog tima, samo prisustvovanje psa u prostoriji ili maženje pre testa ne pruža vidljivu kognitivnu korist, ali su otkrili da rezulatete donosi kumulativni efekat svakodnevnih interakcija s poznatim kućnim ljubimcem, psom, tokom dugog vremenskog perioda.
Kako su rađeni testovi
U okviru istraživanja učestvovalo je 1.369 ljudi koji su radili testove tokom šest godina i bili su podeljeni u više kategorija.
U jednoj grupi su bili oni ispod 65 godina u drugoj preko 65 godina. Druga kategorizacija podrazumevala je grupu na ljude koji su posedovali psa u kontinuitetu pet ili više godina, zatim na one koji su posedovali psa manje od pet godina i na kraju na one koji nisu imali psa.
Prvi test je uključivao jednostavno brojanje unazad od zadatog broja. Drugi je podrazumevao matematički zadatak - od određene cifre se oduzimao broj 7, pa onda od dobijenog rezultata opet da se oduzme 7 i tako se ponavlja postupak dok vreme ne istekne, piše Sajkolodži tudej.
Pored ovih testova, tu su bila i dva kognitivna testa koja su uključivala su verbalnu memoriju. Prvi test je podrazumevao kratkoročno pamćenje gde je od pojedinaca zatraženo da slušaju određene reči, a zatim ponove onoliko koliko se sećaju. Drugi verbalni test bio je zadatak odloženog pamćenja, gde su, nakon testa kratkoročnog pamćenja, ispitanici dobili pet minuta drugih aktivnosti, pa je trebalo da se još jednom prisete reči koje su ranije čuli. Ove osobe su se testirale svake dve godine, tako da ako je došlo do bilo kakvog pada njihove kognitivne sposobnosti tokom šestogodišnjeg perioda testova, to je bilo uočljivo.
Na temelju ovih rezultata, istraživači zaključuju da "ova saznanja pružaju dokaze koji sugerišu da dugotrajno posedovanje kućnih ljubimaca može štititi od kognitivnog dispariteta".
