Popularnost koju je TikTok stekao u poslednjih par godina navela je psihologe i neurologe da se pozabave i temom njegovog uticaja na ljudski mozak. Pojedini naučni radovi dokazali su da ova, i druge, slične društvene mreže, ipak mogu imati negativne posledice, a tačnije - uticati na dužinu fokusiranja.
Glavni krivci su kratki video snimci u trajanju od 15-ak, 20 sekundi, zbog kojih nam je kasnije veoma teško da se usredsredimo na sadržaje koji traju duže, a ovaj efekat naučnici su nazvali "TikTok mozak".
Dopamin i kratki video snimci
Kako bismo razumeli fenomen "zavisnosti" koji nastaje gledanjem kratkih video snimaka, prisetićemo se kako funkcioniše dopaminski sistem u našem organizmu. Dopamin je jedan od hormona sreće, koji se luči kada iščekujemo neko zadovoljstvo, nagradu ili kada radimo nešto što nam prija, a kao posledicu lučenja imamo osećaj sreće jer smo postigli cilj.
Ovakva "trka" za osećajem sreće nas i tera da beskonačno "skrolamo" TikTokom ili Instagramom, pravim "dopaminskim mašinama" današnjice. Hormon sreće koji se luči nakon pregleda kratkih video snimaka izaziva u nama osećaj zadovoljstva, a samim tim i budi želju da to radimo još, i još i još - i tako u nedogled.
"Kada nailazite na video snimak koji vam se dopada, koji je edukativan ili smešan, u vašem mozgu se luči dopamin, ali kada usledi snimak koji vam se ne dopada, preskačete ga i idete dalje, u potragu za novim izvorima sreće, odnosno dopamina", navodi Sanam Hafiz, neuropsiholog.
Ponavljajući ovakav ciklus satima, danima i nedeljama, naš mozak se polako navikava na mogućnost postizanja zadovoljstva nakon kratkotrajnog uživanja, odnosno sadržaja, a upravo je to trenutak kada se upada u zamku.
TikTok stvara zavisnost i dokazano smanjuje pažnju
Iako su istraživanja uticaja TikToka na ljudski mozak još uvek u početnim fazama, već sada naučnici imaju određene zaključke, koji nažalost nisu nimalo optimistični. Naime, kineski i američki istraživači ustanovili su da TikTok, Instagram Rils i JuTjub Šorts "uvlače" publiku u zamku kratkotrajnih užitaka, čime se nedvosmisleno izazva zavisnost.
Takođe, uočene su i promene u pažnji, naročito kod adolescenata, "najranjivije" kategorija stanovništva koja provodi najviše vremena na telefonima i društvenim mrežama. Kada deca i adolescenti uče ili čitaju, što, složićete se, zahteva duže vreme fokusiranja, oni koriste "usmerenu pažnju" - funkciju koja se formira u prefrontalnoj kori mozga koja je odgovorna za donošenje odluka i kontrolu impulsa. TikTok i Instagram Rils ovakvu pažnju ne zahtevaju zbog same dužine snimaka, a kontinuirano gledanje ovakvog sadržaja dokazano ometa formiranje funkcije "usmerene pažnje".
Posledice, nažalost, nisu vidljive odmah, već tek nakon 25. godine, kada se prefrontalna kora mozga u potpunosti formira. Zato sa godinama, njihov mozak, nenaviknut na duže vreme fokusiranja, teže prihvata učenje ili bilo koju aktivnost koja zahteva pažnju. Nije samo učenje napornije, već kasnije i rad u poslovnom okruženju u kome su dugi sastanci svakodnevnica, a poslovne aktivnosti nekada traju i po nekoliko sati uzastopno.