Magazin
Može li kardio trening da bude zabavan: "Trčim dok ne ugledam..."
Osim što trčanje dovodi do fizičkog napora, veliki deo ove kardio vežbe zahteva mentalnu snagu i strpljenje. Trčanje veoma brzo može postati repetitivno, što može upropastiti volju za treniranjem i dovesti do poptunog odustajanja, ali novi fitnes trend koji postepeno postaje popularan na društvenim mrežama je savršen za one kojima je potrebna dodatna motivacija kada klasičan kardio postane dosadan.
Trik je veoma jednostavan, a brojni korisnici društvenih mreža su opisali da im je pomogao da trče duže, da je svaka kardio vežba postala mnogo zabavnija i da u isto vreme treniraju ne samo telo, već i mozak.
Igra se zove "Trčim dok ne ugledam..." i ne postoje stroga pravila. Pred svako trčanje, cilj je zabeležiti nekoliko predmeta/prizora koje želimo videti tokom kardio vežbe. Kada tokom trčanja ugledamo sve stavke sa liste, tek onda možemo završiti trening. Najvažnije je da se na listi nalaze primeri koje sigurno možemo videti u našoj okolini, ali da, u isto vreme, ne budu isuvše laki za pronalaženje.
Neke od opcija mogu biti: "Trčim dok ne ugledam: crnog psa, par koji se drži za ruke, plavi auto, knjižaru, čoveka sa štapom...". Smišljanje ideja u poptunosti zavisi od okoline u kojoj se pojedinac nalazi, tako da svako ima potpunu slobodu u sastavljanju sopstvene verzije.
Ovakva igra će stimulisati um a aktivnost će delovati manje zahtevno, što može pomoći u prelaženju veće kilometraže i sprečavanju umora. Može biti dobar eksperiment za one koji smatraju da trčanje nije dovoljno zabavna i dinamična vežba.
@nat_runs_ Reply to @.lucysloan okay new new favourite 😂😍 #ruys#rununtilyousee#natruns#fluffydog♬ Green Green Grass - George Ezra
Osim pomoći kod koncentracije, može podsticati kreativnost, jer nas navodi da aktivno razmišljamo o različitim bojama, oblicima i prizorima oko sebe, na koje inače verovatno ne bismo obraćali pažnju. Razvijanje kreativnosti može imati benefite po mentalno zdravlje i osim što brinemo o zdravlju tela, u isto vreme "treniramo" i mozak.
Na kraju, ova igra nas može inspirisati i da odemo na nova i različita mesta. Sigurno je da trčanje može postati dosadno ako svaki dan slušamo iste pesme, idemo istim putem i očekujemo iste prizore. Zbog toga je dobro uskladiti raznovrsne primere sa liste sa okolinom koju odlučimo da istražujemo tog dana. Kada je ispred nas zanimljiva scena i nova okolina, mozak ispušta dopamin i trening postaje uživanje.
"Trčim dok ne ugledam" dodaje element iznenađenja u svakodnevne rutine i može biti pravi izbor za one koji nikako ne mogu pronaći motivaciju za trening, a žele da poboljšaju kondiciju i guraju sebe do granica. Najvažnije je zapamtiti da je u redu praviti pauze, povremeno usporiti i preći na brzi hod... Ako dođe do iscrpljenosti ne treba po svaku cenu nastaviti trening, čak iako nismo ugledali sve primere sa liste. Ova igra služi kao podsticaj, a ne kao još jedan zadatak koji se mora ispuniti.
