Parovi sve češće biraju "sporo ostavljanje" umesto tradicionalnog raskida

Tradicionalni raskid ili postepeno distanciranje od partnera? Na društvenim mrežama se ovih dana munjevitom brzinom šire video snimci u kojima korisnici objašnjavaju kako su odbačeni od strane svojih partnera, a ovaj "antitrend" ima i svoje ime - sporo ostavljanje. Ono može trajati mesecima, pa čak i godinama, a jedno je sigurno - bolnije je i traumatičnije, budući da druga strana ostaje uskraćena za objašnjenje i drugu šansu.

Kraj emotivnih odnosa često predstavlja veoma bolno iskustvo u kome jedan, a neretko i oba partnera izađu "slomljenog srca". Ipak, novi trend (a možda je bolje reći antitrend) jesu spora ostavljanja, u kojima jedan od partnera bira da se, umesto tradicionalnog raskida, od svog partnera postepeno distancira sve dok se osećanja ne ugase u potpunosti.

Sporo ostavljanje boli više?

Iako na prvi pogled ovakav raskid emotivnog odnosa može biti "humanije", u stvarnosti je on dosta bolniji i potresniji za onoga ko će na kraju biti ostavljen. Zbog čega je to tako? Eksperti za odnose ovo objašnjavaju pomešanim osećanjima koja se kod druge strane mogu javiti, budući da ne postoje jasne naznake da u odnosu nešto nije kako treba, već samo postepeno udaljavanje i "hlađenje". Takođe, ne postoje ni konkretni razlozi, poput neverstva, čestih razmirica ili očiglednih problema.

"Pasivno je i pomalo kukavički završavati emotivne odnose na ovakav način. Drugu stranu to može povrediti", navodi Nia Vilijams, osnivač koučing agencije za odnose.

U sporom ostavljanju najčešće nema ni prostora za razgovor, razumevanje i "popravljanje" situacije, budući da je onaj ko se odluči na ovakav korak u sebi već "presekao", odnosno doneo odluku da je ljubavi došao kraj. Druga strana se praktično stavlja pred svršen čin, bez mogućnosti da na bilo koji način utiče na situaciju.

Kako prepoznati sporo ostavljanje

Najveći problem kod sporog ostavljanja jeste to što se simptomi uočavaju kada je već prekasno, a onaj ko je ostavljen do poslednjeg trenutka ni ne naslućuje šta se sprema. Promene u ponašanju i distanciranje su veoma postepeni, i najčešće počinju izgovorima poput "imam puno posla", "danas nikako neću stići da se vidimo" i slično. S vremenom, izgovori postaju sve češći, sve dok se onaj ko ostavlja ne distancira dovoljno da načini i poslednji, presudni korak. Postoji i drugi scenario, u kome onaj ko je sporo ostavljan duži vremenski period jednostavno posustane, i zarad svog mira i sreće "povuče" poslednji potez.

"Sve više ljudi beži od otvorene komunikacije i bira načine da odnos završi sa što manje napora."

Sporo ostavljanje može trajati mesecima, pa čak i godinama, i baš iz tog razloga eksperti smatraju da je ovo daleko manje "human" način za prekid odnosa. Ipak, sve je popularniji jer ne zahteva neprijatan razgovor.