Najapsurdnija naučna dostignuća u trci za Šnobelovu, anti-Nobelovu nagradu
Taman kada pomislite da ste već videli sve, sa Harvarda stigne informacija da su dodeljene Šnobelove nagrade. Ne, nije štamparska greška, baš Šnobelove. Laureati ovogodišnje premije, koja je poznata i kao Ignobelova ili anti-Nobelova, su se takmičili u čak deset disciplina, nominacija za nagrade bila je održana u onlajn formatu. Svaki pobednik dobio je i novčanu nagradu (koja je jednako besmislena kao i naučna dostignuća) u iznosu od 10 triliona dolara, koju emituje Banka Zimbabvea, odnosno nešto manje od 19 američkih dolara.
Italijanski naučnik jezikom određivao vrstu stene
Premiju u oblasti hemije i biologije dobio je poljski naučnik Jan Zalasević sa univerziteta u Sauthemptonu, a za ovu titulu zaslužan je njegov naučni rad koji objašnjava zbog čega naučnici vole da ližu kamenje. U svojoj studiji "Jedenje okamenjenih ostataka" Jan je opisao kako je italijanski geolog 18. veka Đovani Ardunio vrstu stene i minerala određivao tako što bi ih prethodno liznuo.
Šta osećamo kada mnogo puta ponovimo reč "mnogo"
U oblasti književnosti premija je dodeljena timu naučnika iz Francuske, Velike Britanije, Malezije i Finske, koji su istraživali koja osećanja nastaju kod ljudi kada oni mnogo puta ponove reč "mnogo". Koja su to osećanja, iz naučnog rada se ne može najjasnije zaključiti, ali je jedno sigurno - ima ih mnogo.
Paukove noge kao inspiracija za mašinu
Nagrada u oblasti mašinstva dodeljena je naučnicima iz Indije, Kine, Malezije i Sjedinjenih Američkih Država - oni su sproveli niz eksperimenata kako bi oživeli mrtve pauke i iskoristili ih kao osnovu za mehaničke instrumente. Jedan od naučnika, Te Fej Jap je objasnio kako su došli na ovu ideju: "Videli smo mrtvog pauka zgrčenih ekstremiteta na podu kancelarije, i uzviknuli smo "Aha!" kada smo shvatili da njihovi mišići imaju samo funckiju grčenja, ali ne i otpuštanja." Ovo otkriće poslužilo im je da naprave mašinu koja je sposobna da drži predmete nepravilnog oblika, tako što se samo "grči".
Da li u levoj i desnoj nozdrvi imamo isti broj dlačica
Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Makedonije, Irana i Vijetnama dobili su nagradu iz oblasti medicine zahvaljujući tome što su prebrojavali broj dlačica u levoj i desnoj nozdrvi. Njihov cilj bio je da ustanove da li je ljudsko telo makar ovde simetrično, kao i da li manji broj ili potpuno odsustvo dlačica u nosu na neki način utiču na kvalitet života.
Ako jedan gleda gore, da li će i drugi
Nagrada u oblasti psihologije pripala je američkim naučnicima koji su na ulicama vršili eksperiment kako bi dokazali da će, ukoliko makar jedna osoba gleda na gore, i ostali prolaznici nehotice pogledati. Ovaj fenomen objašnjen je radoznalošću koja je sastavni deo ljudske psihe, a dokazali su i da, što je već broj onih koji stoje i gledaju na gore, to je i veći broj onih koji će se zaustaviti i isto pogledati.
