Repeticija može imati veoma interesantan efekat na ljudski mozak a nauka se već decenijama bavi proučavanjem odnosa između prizora koji se ponavljaju u svakodnevnom životu pojedinca i rada njegovog mozga. Na primer, kada je u pitanju značenje deža vija, mnogi istraživači su zaključili da ova pojava može biti vrsta "proveravanja rada ljudske memorije", kada deo mozga koji registruje prepoznatljive prizore privremeno raskine vezu sa realnošću, piše Sajens Alert.
Ipak, manje istražen i veoma neobičan koncept u psihologiji je žame vi, koji se javlja kada nešto što predstavlja standardan deo svakodnevnice odjednom deluje nestvarno i neprirodno. Iako je pojava veoma retka i nije opasna, žame vi može biti zastrašujuće iskustvo, jer svet koji smo mislili da poznajemo odjednom može delovati poptuno drugačije i pogrešno.
Kada pojedinac doživljava žame vi, često se oseća kao da svet oko sebe posmatra "novim očima". Na primer, može posmatrati članove porodice sa kojima provodi svaki dan i odjednom doživeti osećaj kao da ih nikada nije video, da njihova lica i govor tela deluju nepoznato i novo. Drugi primer mogu biti muzičari, koji toliko ponavljaju određene rečenice u pesmama, da one "više nemaju smisla".
Jedan korisnik platforme "Redit" je opisao svoje iskustvo: kada je dobio migrenu tokom vožnje autobousom, pa zatim sišao na stanici koju posećuje svaki dan, osećao se kao da je došao u stranu zemlju.
"Još uvek ne znamo mnogo toga o fenomenu žame vija, ali smo pretpostavili da bi mogao prilično lako da se izazove u laboratoriji. Kada pitate nekoga da iznova i iznova nešto ponavlja, ta radnja može izgubiti smisao za njih," objasnio je tim psihologa za portal "Konverzejšn (The Conversation)". U istraživanju je učestvovalo preko devedeset studenata i svako je imao zadatak da bez prestanka piše zadate reči. Neke su bile jednostavne, kao što je reč "vrata", ali su morali da pišu i nekoliko primera reči koje se ne koriste često u svakodnevnom životu.
Istraživači su im rekli da mogu da prestanu kada god žele iz sledećih razloga: neobičan osećaj vezan za reči koje pišu, bol u šakama ili dosada. Oko sedamdeset odsto učesnika je prijavilo da je moralo da prekine pisanje jer im je reč koju su iznova ponavljali počela da deluje čudno i neprirodno, a ovaj osećaj se javio nakon otprilike jednog minuta konstantnog pisanja dobro poznatih reči.
Reči su "počele da gube značenje kada se dugo posmatraju" izjavili su studenti, ili su opisali da su postepeno gubili kontrolu nad pokretima šake, a na kraju su prijavili da "reč ne deluje pravilno, kao da uopšte nije prava reč, već da ih je neko prevario i ubedio da slova koja pišu imaju značenje".
Iako naučnici tek odnedavno dublje proučavaju ovaj fenomen, zaključili su da žame vi može jednostavno biti dokaz da da određena radnja/rutina koju često ponavljamo postaje isuviše monotona. Može nam pomoći da se "probudimo" i postanemo svesni svoje okoline, tako da osećaj da "gubimo vezu sa realnošću" zapravo može služiti kao pomoć i "opomena" da se moramo "vratiti u realnost". Deluje kao malo upozorenje od mozga, koji nam govori da smo se isuviše udubili u određenu rutinu ili previše navikli na određen prizor, tako da je potrebno uvesti promene u svakodnevnicu.
Psiholozi veruju da je ovo normalna, ali i neophodna pojava, jer kognitivni sistem mora biti fleksibilan, kako bi primao različite informacije i stimulacije iz okoline tokom života. Pored toga, istraživanje žame vija može biti od pomoći u tretiranju i proučavanju opsesivno kompulzivnog poremećaja (pogotovo kada oboleli ponavljaju određene radnje koje često ne utiču na realnost, ali postaju neizbežan deo njihove rutine).