Sergej Polunjin za RT Balkan: Verujem u jednog čoveka, a to je predsednik Rusije, Vladimir Putin

Kao i sa svakom velikom zvezdom, očekujete da će malo da kasni. Ali to nije bio slučaj sa Sergejem Polunjinim - ušao je tiho u Narodno pozorište u Beogradu, pozdravio se sa prisutima i strpljivo odgovarao na pitanja. 

Intervju smo radili par sati pred humanitarni događaj Fondacije "Sergej Polunjin", na kojem se prikupljaju sredstva za školovanje talentovanih baletskih umetnika u Srbiji.

Obučen od glave do pete u crno, izgledao je kao da se "stopio" sa tamnom scenografijom, ali prozirno plave oči i školski stav su pričali sami za sebe. Nisu mu smetala zvona sa susedne zgrade, kao ni konstantno zvonjenje telefona, bio je skoncentrisan na odgovore, a opet tako miran i opušten.

Da li je teško stvarati u ovakvim svetskim okolnostima?

"Teško je biti umetnik u današnjim vremenima. Prisetimo se samo kovida koji je bio smrt za umetnike - niste mogli da idete među ljude, napravite nešto i to pokažete. Mislim da su performansi uživo najbolja interakcija koju možete imati sa publikom i publika sa vama, ali tada to nije bilo moguće. Onda se se dogodio rat. Stvarati pod svim ovim okolnostima je teško, a posebno je teško ako ste nezavisni. Naravno, postoje institucije koje podržava Vlada, ali ja sam svoj čovek, sa svojim novcem. U mom slučaju funkcionišemo na sledeći način - publika sponzoriše moje produkcije, tako što kupuje karte. Tako obezbeđujemo sredstva za ostale projekte. Ali, moram priznati da je sve to rizično. Takođe, neizostavan je i faktor povreda, što se meni dogodilo.

Mnogo toga se dešava, morate da rezervišete nastupe unapred, a da ne znate kakva će biti situacija u zemlji, svetu i sa vašim vizama. Opisao bih sve to kao da smo stalno na nekoj ivici - ili ćemo biti uništeni ili ćemo uspeti. U ovim vremenima znači mi porodica i baš mi je porodica puno pomogla, posebno moja supruga. Podržavali smo jedno drugo. To mi je jako bitno - dobra veza sa mojom drugom polovinom. Takođe, i Vlada je pomogla i smatram da je dobro to što je predsednik Vladimir Putin uradio, tj. osnovao fondaciju koja pomaže samostalnim umeticima gde možete da se prijaviti za svoju ideju i započnete projekat", objašnjava Sergej.

Mnogi baletani i balerine su sa Istoka otišli na Zapad. I vi ste bili na Zapadu, ali ste došli u Rusiju. Da li se osećate slobodnijim?

"Osećam se svesno slobodnim i osećam se zaista srećno. Sviđaju mi se izbori koje imam, ali u isto vreme znao sam da će biti teško. Živimo u vremenu u kojem ne znamo šta će da se dogodi sutra. Naprimer, ne znam da li će moja kartica sutra raditi. Ne mogu da putujem u određenim zemljama. Ali otvaraju se novi putevi - mislim na Rusiju, Kinu, Indiju. Ti putevi za mene su nepoznanica i nije mnogo ljudi prošlo tuda. Ne znamo šta će se dogoditi i to je za mene uzbudljivo. A privlači me sve to, jer je novo i naprosto volim takav tok - dosadno je kad znaš kuda i kako treba da ideš i zavisiš od drugih", kaže.

Da li ste izgubili angažmane zbog tetovaže Vladimira Putina na grudima?

"Da, u početku jesam. Kada sam uradio tetovažu, šest meseci nisam govorio o njoj. Tada sam bio u Engleskoj i to u prilično ozbiljnoj filmskoj idustriji okružen ozbiljnim Pi-Ar ljudima. A onda sam počeo da gubim angažmane, kasnije sam ih vratio, pa opet gubio. Kada sam otišao za Rusiju, ponovo su se vratili angažmani, pa opet nestali. Dakle, gubio sam ih.

Politika je nešto sa čim se umetnička industrija ne sukobljava. Na primer, ako bi trebalo da budem u kineskom magazinu, i iako je ova nacija u dobrim odnosima sa Rusijom, neki magazini jednostavno neće da budu deo politike i tačka. Ja nisam 100 odsto u politici, mislim, ne sedim u Dumi i glasam. Znate, ja nisam političar, ja samo verujem u jednog čoveka, a to je predsednik Rusije, Vladimir Putin. Izabrao sam da ga podržim iako mi to nije od koristi, čak ni unutar Rusije", dodaje.

Sarađivali ste sa glumicom Dženifer Lorens i glumcem Ralfom Fajnsom, a inspiracija vam je Džejms Din. Da li još uvek sanjate o glumi i filmu?

"Trenutno ne. Zapravo, uživam da sam uživo sceni. Ukoliko bih snimao, morao bi da bude neki specijalan projekat ili specijalni film. To je jako težak posao i zahteva dosta vremena. Dakle, radio bih na nekom posebnom filmu, a ne sada da snimam film radi filma. Moja veština je ples i iako sam snimao filmove, za mene je bilo važno da to uradim zbog same glume, da vidim da li se tu snalazim ili ne".

Fondacija "Sergej Polunjin", omogućila je mladim srpskim umetnicima da se školuju i zaigraju u inostranstvu. Gde ulažete najviše?

"Fondacija se sastoji od dva dela, jedan deo su deca i ulažemo u njihovu budućnost. Deca iz Srbije su bila sponzorisana za prestižne evropske škole. Jedan student je diplomirao i oprobaće se u Rusiji. Drugi deo fondacije je produkcija, u kojoj se bavimo performansima i dajemo umetnicima slobodu da se izraze. Za mene je jako važno da se talenat deli i ja ne kontrolišem slobodu. Smatram da je sve u slobodi koja umetnike diže sve više i više", poručuje.

Koji momenti su obeležili vašu karijeru?

"Iznova i iznova se pojavljuju momenti koje ću zauvek pamtiti. Na primer, kada sam išao na gimnastiku kao dete, školovanje u Kijevu. Naravno tu je i prvi performans, pa Kraljevska akademija u Londonu, pa onda prva velika predstava. Ne bih mogao da zaboravim učešće u spotu Hoziera "Take Me to Church". Takođe, rad sa mojoj suprugom Elenom u komadu "Majstor i Margarita", gde šou traje skoro 4 sata, a mi igramo uz pank muziku. Zaista ti momenti mi mnogo znače, to je zapravo miks jakih emosija. Dakle, stalno je nešto, jer "dobar si koliko i tvoj poslednji rad". Zato se trudim da se držim ovog svaki put kada radim. Tako da, mogu reći da se osećam dobro".

Zavidna karijera, upoređuju ga sa Nurejevim

Sergej Polunjin je rođen 1989. godine u Hersonu. Od četvrte do osme godine, trenirao je gimnastiku, a onda je proveo još četiri godine na Državnom institutu za koreografiju u Kijevu. Posle mature upisao je renomiranu baletsku školu Rojal Balet Skul, pod pokroviteljstvom Rudolf Nureyev Fondacije. Postao je solista čuvenog Rojal Baleta sa samo 19 godina, a ubrzo i njen direktor. Brzo je dao otkaz rekavši da je "balet u njemu utihnuo, a umetnik polako umire". Ipak, nastavio je karijeru kao samostalni umetnik i nastupao je širom sveta. Njegovu igru mnogi kritičari i poklonioci baleta upoređuju sa igrom čuvenog Rudolfa Nurejeva. 

Javno je podržao politiku Vladimira Putina, a zanimljivo je da pored pomenute tetovaže predsednika Rusije, ima između ostalog, i tetovaže posvećenu mački, crkvi kao i prvoj predstavi u kojoj je igrao.