Magazin
"Sad baš neću...": Zašto ne volimo kada nam drugi govore šta da radimo
Postoji na stotine primera iz svakodnevnog života koji predstavljaju ovaj psihološki fenomen. Recimo, pošli smo ka kuhinji da operemo sudove, a tog trenutka nam neko od ukućana dobaci upravo to: da bi trebalo da operemo sudove. Bez obzira da li je ton druge osobe bio prijatan ili neutralan, na trenutak osećamo iritaciju i pomislimo: "Zašto mi naređuješ da perem sudove kad sam već sam/a krenuo/la ka kuhinji?" Iako uglavnom ova pojava brzo prođe, može biti prava prepreka u svakodnevnoj komunikaciji.
Sigurno je da niko ne voli naredbe, ali zašto povremeno osetimo iracionalni bes kada nam neko govori šta da uradimo, čak iako sagovornik ne koristi zapovedni ton? U većini slučajeva se osećamo iziritirano, javlja nam se želja za raspravom, pa zatim frustracija, jer ne možemo da razumemo odakle dolaze naše negativne emocije. U najgorem slučaju, možemo početi da teramo inat, zapravo "poslušamo" negativna osećanja i započnemo raspravu, što samo dodatno komplikuje situaciju.
Na primer, ako smo planirali da počnemo da vežbamo i naš partner nas podseti da bi uskoro trebalo da krenemo sa režimom (čak i kada je iz najbolje namere), osetimo neočekivan bes i jave nam se sledeće misli: "Ko si ti da mi govoriš da treba da vežbam? Zašto se mešaš u moje planove? Da li misliš da sam nesposoban i da nemam disciplinu? Više ni ne želim da vežbam..." Iako u većini slučajeva ovakav način razmišljanja traje kratko i brzo se "osvestimo", možemo osetiti neprijatnost, ali i malu dozu sramote, jer smo svesni da smo odreagovali detinjasto.
Ipak, ovaj psihološki fenomen nije toliko redak. U pitanju je psihološka reakcija koja nas navodi da pružamo otpor, jer se u trenutku osećamo kao da nam je uskraćena sloboda izbora. Neočekivan agresija koja se pojavi je uglavnom privremena prepreka, ali povremeno može doći do ozbiljnijih problema. Na primer, mnogi pušači neće pozitivno reagovati na isuviše direktne savete za odvikavanje, koji mogu podsećati na naredbe ("Ostavite cigarete!"), iako znaju da njihova zavisnost nije dobra za zdravlje, ali će iz inata ipak nastaviti ("Prestaću sa pušenjem kada ja to želim!").
Pošto se možemo osećati kao da nam je sloboda oduzeta kada nam neko ponudi sličnu sugestiju, pokušavamo da je "povratimo" kroz bunt, što u većini slučajeva nije rešenje, objašnjava za "Sajkolodži tudej Elizabet Dorans Hal, stručnjak za komunikaciju. Kako možemo kontrolisati ove iracionalne emocije i sprečiti sabotažu odnosa sa drugima, a u isto vreme doneti najbolji izbor za sebe?
Logika na prvom mestu
Pre nego što dozvolimo agresiji da prevlada nad razumom kada dobijemo dobronameran savet koji nismo tražili, moramo se zapitati: Da li druga strana zaista pokušava da me kontroliše? Šta bi neko dobio od uzimanja moje slobode izbora, da li je sugestija koju dobijam zaista dobra za moje zdravlje/sreću?
Samo nekoliko trenutaka razmišljanja o ovim pitanjima mogu poptuno promeniti perspektivu i umiriti nas. Ipak, ako ni racionalizacija ne uspeva, onda možemo probati pristup koji je i dalje agresivan, a efikasan i dobar za nas. Primer može biti prethodno pomenuto vežbanje. Kada nam bliska osoba udeli savet, možemo reći/pomisliti: "Da, svakako sam hteo da počnem danas," što daje osećaj kontrole nad situacijom, čak iako osećamo iritaciju zbog tuđe sugestije.
Jedna studija objavljena u žurnalu "Risrč gejt" je pokazala da su učesnici bili spremni da poslušaju dobronameran savet kada je bio predstavljen na manje direktan način. Bilo im je ponuđeno da očiste zube koncem ili nanesu zaštitni faktor, ali da im je dozvoljeno da "sami odluče šta je najbolje za njih". Druga studija, objavljena na istoj platformi, pokazala je da empatija može imati ulogu u promeni perspektive. Drugim rečima, ako se postavimo na mesto sagovornika koji nam je udelio savet, može nam biti lakše da razumemo njihov način razmišljanja i lakše prihvatimo sugestiju (ili barem sprečimo iracionalni bes).
