Magazin
Od ljubavi se ipak raste: Visina dece može zavisiti od ljubavi koju im porodica pruža
Znamo da deca moraju imati pravilnu ishranu i dovoljno prilika za kretanje u toku dana, kako bi se razvijala i rasla. Pored toga, genetika igra veliku ulogu u određivanju visine. Ipak, postoji jedan faktor preporučljiv ne samo za psihičko, već i fizičko zdravlje dece, a to je - ljubav. Antropolog objašnjava da deca koja su odrasla u bezbednim uslovima, koja su često dobijala pažnju i ljubav od okoline u kojoj su odgajana mogu imati veće predispozicije za visok rast.
Sigurno je da genetika, ishrana i redovna fizička aktivnost imaju veliki uticaj na rast deteta, ali biološki antropolog Beri Bogin smatra da je emocionalno blagostanje dece veliki faktor kada je pitanju visina deteta.
"Ljudima su potrebne snažne društvene i emocionalne veze, odnosno ljubav između ljudi svih uzrasta," objasnio je Bogin za portal "Independent". Dodao je da su ljudski odnosi (oni koji su puni ljubavi) veoma važni za podsticanje skoro svih bioloških funkcija, kao što su varenje hrane i rad imunog sistema, ali su neophodni i za održavanje opšte sreće i pozitivnog pogleda na život.
"Nedostatak ljubavi od društva i odsustvo nade za budućnost prouzrokuje toksičan emocionalni stres koji može biti štetan za telo, što uključuje blokiranje hormona koji su potrebni za rast i razvoj." Bogin skoro pet decenija proučava rast ljudi i primetio je da je ljudski rast najmanji na svetu u zemljama kao što je Gvatemala, gde su stanovnici redovno izloženi nasilju, velikim političkim nestabilnostima i neizvesnošću. Tipičan muškarac u Gvatemali je visok 1.63 metra, a žena je visoka oko 1.49 metara.
S druge strane, prosečna visina muškarca u Holandiji (gde kvalitet života znatno bolji) je oko 1.83 metra, a za žene je oko 1.69 metra. "Ako nemate sigurnost, zdravstvenu pomoć, obrazovanje, a pored toga uvek brinete kako će da izgleda budućnost, ne možete imati nadu. Tada dolazi do hroničnog stresa i poremećaja rada hormona."
Bogin je analizirao statistike stare više od jednog veka, posebno period velike recesije koja je trajala od 1873. do 1879. godine na Zapadu. Kako tada nije postojalo dovoljno podataka o ekonomiji, visina ljudi je mogla biti indikator ekonomskog stanja određene zemlje. Odlučio je da analizira prosečnu visinu stanovnika u periodu pre i posle krize, a saznao je da je prosečan muškarac u Americi koji je rođen pre recesije bio za tri centimetra viši od muškaraca koji su rođeni u periodu nakon krize, kada su ljudi najviše patili od siromaštva i gladi. U narednim godinama, kada je došlo do poboljšanja stanja u svetu, ljudi su bili sve viši i viši.
Profesor veruje da u ovakvim slučajevima nije moguće oslanjati se na podatke o genetici, ishrani i fizičkoj aktivnosti. Dodao je da slične promene u proseku visine nisu zabeležene u periodu nakon Velike depresije, Prvog i Drugog svetskog rata, jer je veliki broj ljudi dobilo određene poslove koji su im omogućili da održavaju stabilnost, ali i optimizam za budućnost.
Dakle, pored dobre ishrane, vitamina i treninga (uz oslanjanje na genetiku), nežnost i ljubav koju pružamo deci mogu imati efekta ne samo na njihov mentalni, već i fizički razvoj.
