Magazin
Šest poslovnih praksi koje polako nestaju sa dolaskom generacije Zed
Ulazak novih naraštaja u poslovni svet donelo je mnoštvo promena, a tradicionalni modeli rada polako ali sigurno sada odlaze u istoriju. Kormilo preuzimaju pripadnici generacije Zed, a njihov princip je jasan - zadovoljstvo radnim okruženjem mora biti na prvom mestu, a sve što je "stara škola" trebalo bi zameniti novim, kreativnijim i efikasnijim modelima rada.
Svedoci smo globalnih promena koje se dešavaju u poslovnom svetu, na kojima možemo zahvaliti pripadnicima generacije Zed - mladim, odvažnim i kreativnim ljudima. Ne boje se da kažu "Ne" starim praksama u kojima ne vide smisao i ne boje se da iznesu svoje nove ideje. Do 2025. godine, očekuje se da će oni činiti čak 27 posto ukupne radne snage, a znači i oblikovati novu kulturu u skladu sa svojim očekivanjima i modernim principima rada. Koje su to promene koje će sigurno inicirati novi naraštaji, a čija će implementacija potpuno izmeniti današnje poimanje poslovne kulture?
Balans između posla i privatnog života
Pripadnii generacije Zed se vode politikom "Ja sam više od ovog posla", ili drugim rečima "Ne živim da bih radio, već radim da bih živeo." Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, čak 73 posto zaposlenih pripadnika generacije Zed ne želi da radi u uslovima fiksnog radnog vremena i mesta, već zahteva permanentne fleksibilne oblike rada:
- Hibridni model koji podrazumeva rad od kuće i rad iz prostorija poslodavca
- Četvorodnevnu radnu nedelju
- Omogućavanje zaposlenima da sami odaberu u koliko će sati početi radno vreme
Takođe, pripadnici mlađe populacije smatraju da prekovremeni rad i rad vikendom ili za praznike potpuno treba izbaciti iz poslovne prakse, budući da je slobodno vreme za odmor i druženje jednako, ako ne i važnije od pozicije na kojoj rade.
Neplaćena praksa odlazi u zaborav
Mladi itekako znaju da cene svoje vreme ali i znanja, i baš iz tog razloga je njihov odnos prema neplaćenoj praksi, odnosno stažiranju veoma radikalan - to nije nešto što žele da praktikuju ni sad, ni u budućnosti. Naravno, i mladi su svesni da je za određene poslove neophodno prethodno relevantno iskustvo, ali kako bi ga stekli, radije biraju neke druge modele, poput:
- Letnje prakse sa pola radnog vremena
- Male projekte na kojima mogu naučiti osnove posla
- Edukacije na praktičnim primerima iz prakse i "studije slučaja" projekte.
Plata "po dogovoru" za njih nije opcija
Za generaciju Zed je transparentnost na samom vrhu lestvice vrednosti, a kako ne bi gubili ni svoje, a ni vreme potencijalnog poslodavca, pitanje finansija i broja dana godišnjeg odmora se sada postavlja već u prvim trenucima komunikacije sa budućim poslodavcem. Štaviše, oni se ne libe ni da traže veće zarade ili više dana odsustva sa posla, što starije generacije često ostavlja u čudu: "Tako mladi, a tako vispreni", pomisle zaposleni generacije Iks koji čitav radni vek imaju istu platu i 20 dana godišnjeg odmora.
Zanimljivo je i da mlađoj populaciji novac odnosno zarada nije jedini, a ni presudan kriterijum za odabir kompanije u kojoj će raditi - na ceni su dani plaćenog odsustva, kao i benefiti poput plaćenih edukacija, službenih putovanja u druge zemlje radi razmene znanja i iskustava, kao i privatno zdravstveno osiguranje.
Zadržavanje u jednoj kompaniji nije dobro za razvoj
Starije generacije su čest prelazak iz jedne u drugu kompaniju posmatrale kao "crvenu zastavicu", vodeći se time da ukoliko je radnik promenio više pozicija, verovatno nešto nije kako treba: ili nije dovoljno dobar stručnjak, ili ima poteškoća prilikom uklapanja u kolektiv, ili je jednostavno lenj i nezainteresovan pa poslodavac prekine radni odnos. Mladi, sa druge strane, imaju potpuno suprotno viđenje situacije: promena posla donosi nove mogućnosti, a nove mogućnosti znače samo jedno - razvoj i napredovanje. Prema mišljenju generacije Zed, posao je optimalno menjati svake tri do četiri godine, dok duže zadržavanje u kompaniji svedoči o nezainteresovanosti.
Etika i društvena svest su presudni
Istraživanje koje je sprovela kompanija Diloit pokazalo je da je čak 77 posto ispitanika generacije Zed koji u radnom odnosu ili u potrazi za poslom navelo da su etika i vrednosti kompanije presudni kada je odlučivanje o zaposlenju u pitanju. Oni žele da vide da kompanije u kojima rade (ili itreba da počnu da rade) preduzimaju jasne korake po pitanju klimatskih promena, održivosti i ravnopravnosti, kao i da se unutar organizacije neguju etika i pozitivna kultura. Digitalizacija je još jedna "zelena zastavica" kada je u pitanju odabir kompanije, budući da se sa digitalizacijom smanjuje i količina birokratije.
Birokratija je tako "pase"
Generacija Zed voli da krši pravila - oni preziru okvire, standarde, procedure i teže ka slobodi i novim, kreativnijim i slobodnijim pristupima. Za njih su besmislene rečenice kao "Radimo to jer to tako treba" ili "Tako su radili i pre nas, tako ćemo i mi", a izbegavanje birokratije i ustaljenih procesa je njihov princip rada. Hoće li im to ugroziti ostanak u nekim kompanijama? Možda, ali će radije potražiti drugi posao nego ostati u kompaniji koja ne dopušta pojedincu da napravi promenu, utiče na ishod, pa čak i pogreši, ne bi li naučio nešto iz toga.
