Magazin
Veza između plača i mleka:Otkriven mehanizam u mozgu koji na plač bebe pokreće lučenje majčinog mleka
Dojenje predstavlja posebnu vezu između mame i bebe i činjenica da se iz majčinih grudi pojavi mleko kad čuje bebu da plače nije nova. Sada, naučnici su otkrili neuronsko kolo koje pokreće plač novorođenčeta, a izaziva lučenje mleka u grudima majke
Utvrđeno je da je 30 sekundi neprekidnog "plača" mladunca miša pokrenulo oslobađanje oksitocina, jedinjenja u mozgu koja kontroliše odgovor na oslobađanje mleka kod majki, rezultati su studije koje su spovedene na ovim životinjama. Takođe, studije daju uvid u promene koje se dešavaju u mozgu tokom trudnoće i roditeljstva.
"Naši nalazi otkrivaju da beba koje plače pokreće mehanizme u majčinom mozgu da pripremi svoje telo za dojenje. Bez takve pripreme može doći do kašnjenja od nekoliko minuta između početka sisanja i dotoka mleka, što potencijalno dovodi do toga da uznemiri bebu i da majka bude pod stresom", rekao je Habon Isa, diplomac Akademskog medicinskog centra Univerziteta u Njujorku i koautor studije.
Studija je pokazala da, kada se mehanizam pokrene, nalet hormona traje otprilike pet minuta pre nego što se smanji. Tako se omogući majkama miševa da hrane svoju mladunčad dok se ne zasite ili ponovo ne počnu da plaču.
Zapažanje da iz majčinih grudi može da se pojavi mleko kad čuje bebu koja plače nije novo. Ali najnovije istraživanje je prvo koje identifikuje moždane mehanizme koje su naučnici opisali kao "veza između plača i mleka". To bi moglo da otvori put za bolje razumevanje izazova dojenja za mnoge žene, piše Gardijan.
Kada mladunče miša počne da se "javlja", onda zvuk "plača" ide do dela mozga majke koja se zove zadnje intralaminarno jezgro talamusa (PIL), kažu rezultati studije objavljeni u časopisu Nejčur.
Većinu vremena ovi neuroni hipotalamusa su "zaključani" da bi se sprečili lažni alarmi i "potrošnja" mleka. Međutim, nakon 30 sekundi neprekidnog plača, signali iz PIL-a su izgradili i nadjačali ugrađeni inhibitorni mehanizam, pokrećući oslobađanje oksitocina:
"Kao da mozak želi da se uveri da je beba zaista tu, da zaista postoji potreba za hranjenjem, a ne samo nasumični krik. Postoji specifična moždana kola koja koče ovaj proces. Kada se uveri da postoji beba, "kočnica" se otpušta", kaže obert Fremke, profesor Akademskog medicinskog centra Univerziteta u Njujorku i koautor studije i dodaje:
"Mama miša se razlikuje od mame ljudi, ali u širem smislu očekivali bismo da mehanizam bude sličan. Zbunjujuće je da možemo poslati robota na Mars, a da ne razumemo kako hranimo svoju decu i proces dojenja".
