Na izložbi su predstavljeni najuticajniji radovi umetnice kao i ključni trenuci njene karijere, u vidu skulptura, performansa i video-instalacija. Abramovićeva je prva žena koja je, od osnivanja Kraljevske akademije pre više od dvesta godina, dobila priliku da izlaže u glavnim galerijama ove institucije.
Neobične instalacije su prouzrokovale različite reakcije javnosti, ali deo izložbe koji je posebno ostavio utisak je sam ulazak u galerijski prostor: dvoje potpuno nagih ljudi stoje jedno naspram drugog, nepomično, stvaraju usku "kapiju" kroz koju posetioci prvo moraju da prođu.
"Prolaženje između dvoje nagih performera navodi ljude da se suprostave golom telu, sa polovima, seksualnošću, sa žudnjom," objasnila je za Bi-Bi-Si Andrea Tarsija, direktorka izložbi Kraljevske akademije.
"Ne morate da idete kroz 'golu' kapiju, ima i drugi prolaz, ali to je kao varanje. Provlačila sam se, uvukla stomak, pokušavala sam da ne stanem nikome na stopala i da ništa ne dotaknem," rekla je Laura Frimen za "Tajms".
Pojedini performans radovi su postavljeni kao arhivski snimci, dok se drugi izvode na licu mesta od strane novih generacije performera. Ukupno će nastupati dvanaest umetnika a "posebne, šokantne i drugačije" predstave će se održavati u svim delovima dvorane kraljice Elizabete, uključujući svlačionice, zelene sobe i foaje.
"Ne mogu da zamislim bolju postavku, pogotovo zato što je mnogo toga samo dokumentacija performansa," prenosi "Ivning standard ". "Predstava materijala preko video zapisa i fotografije je za primer, tempo izložbe je sjajan: mirna je gde treba, a glasna u pravim trenucima."
Ipak, britanski "Telegraf" je imao određene kritike na promene u pristupu umetnice: "Problem je u samom radu. Postoji li gori primer umetnika koji je, nakon nekoliko decenija, toliko skrenuo s puta? Oni performansi iz sedamdesetih i osamdesetih, mnoge od tih kolaboracija sa njenim tadašnjim partnerom, nemačkim umetnikom Ulajem, još uvek deluju radikalno i hrabro i govore o kompleksnim odnosima između muškaraca i žena."
"Vremenom, Abramovićevu je počela manje da zanima izdržljivost tela, a počela se više baviti testiranjem sopstvenog uma, počela je da veruje u sopstveni 'hajp'. Rezultat toga je narcisoidna umetnost, nedostatak rizika, bez ikakvog rigoroznog stava kao ranije. Iako je jedan od motiva u njenom radu ritualno ribanje kostiju, ona je na kraju sanitizirala samu sebe."
Kritičarka "Tajmsa" je procenila da postoje dva problema sa ovom izložbom, koja je stiliski bila dobro predstavljena, ali kao retrospektiva nije bila zadovoljavajuća: "Prvo: ako ste mislili da je performans umetnost loša, stari video snimci performansa iz prošlosti su još gori. Drugo: Abramović, koja je kreirala karijeru testiranjem sopstvenih granica i sigurno je veoma jaka, ali ima sedamdeset šest godina i sada je Kraljevski akademik, tako da njenu ulogu sada igraju pomoćnici."
Izložba je "zastrašujuća i živahna", piše Gardijan. "Vidimo je kako hekla, puši, drži sveću i hoda neverovatno sporo dok nosi posudu s mlekom. Na jednom ekranu, vidimo da ona leži gola ispod kostura na nešto što liči na video-kovčeg, dok performer leži iznad ekrana i ponavlja istu pozu. Drugi performeri predstavljaju njene ranije radove u ostalim sobama. Ima toliko Marina ovde, ali samo je jedna Abramović, sa svim njenim maskama. Njena dela su provokativna, navode na razmišljanje, hrabra i odlaze u ekstrem."
"Ovo govorim kao neko ko je bio dirnut njenom izdržljivošću i duhom, smejao se njenom smislu za humor, ali kao i neko ko je uživao u njenim radionicama, ali i bežao sa njih. Ali, koga zanimaju njene "vradžbine" kada je ostatak njenog rada tako uticajan?"