Rasprostranjeno uverenje o tome da je svako potiskivanje negativnih misli i osećanja štetno po naše mentalno zdravlje postalo je tema istraživanja tima britanskih naučnika koji su ustanovili da ova praksa u određenim situacijama može biti dobra. Rezultate naučne studije je na društvenoj mreži Iks (Tviter) podelio i Majkl Anderson, profesor neurologije univerziteta u Kembridžu koji se specijalizovao u oblasti pamćenja, kognitivne kontrole i mehanizama adaptivnog zaboravljanja.
Tri dana potiskivanja je dovoljno
U istraživanju je naučnciima pomoglo 120 dobrovoljaca iz 16 različitih zemalja, a svako od njih imao je neku svoju stresnu situaciju kroz koju je prolazio. Svim dobrovoljcima su data jasna uputstva kako je najbolje potiskivati negativne misli, nakon čega su pušteni kući sa zadatkom da tri dana ne misle o neprijatnostima i problemima. Nakon što je predviđeno vreme prošlo, a učesnici uspešno "gurnuli pod tepih" svoje negativne misli i strepnje, oni su ponovo pozvani na evaluaciju, a naučnici su ustanovili da se nivo anksioznosti smanjio.
"Uopšteno govoreći, ljudi sa lošijim simptomima mentalnog zdravlja na početku studije imali su veća poboljšanja nakon treninga suzbijanja negativnih misli, ali samo ako su potisnuli svoje strahove", objasnili su naučnici sa Kembridža.
Sigmund Frojd je pogrešio?
Svako ko se makar i površno bavio istraživanjem ljudskog uma upoznat je sa čuvenom teorijom psihoanalitičara Sigmunda Frojda: ukoliko potpiskujemo naše misli i osećanja ona ostaju u podsvesti i štetno utiču na ponašanje i mentalno zdravlje i samo psihoterapijskim procesom te misli izlaze na površinu, prilikom čega i gube na značaju.
Frojdova teorija je za jako kratko vreme postala dogma u sferi psihologije i psihijatrije, međutim, naučnici sa Kembridža su rešili da je ispitaju, a njihovo istraživanje pokazalo je da je čuveni psihoanalitičar možda pogrešio.
Da li je i ova, poput drugih Frojdovih teorija, posle toliko godina ipak doživela svoj kraj, ili će psiholozi i psihijatri ipak uspeti da je odbrane, preostaje da vidimo, ali komunikacija i suočavanje sa neprijatnostima onda kada je to moguće ipak i dalje ostaju najbolji način za rešavanje problema.