Najstarija noćna mora i prvi sanovnik: Kako i kada su stari Egipćani otkrili svet snova
Danas, naše noćne more mogu imati najrazličitiji scenario - od padanja u ambis, preko čudovišta koja nas jure, ša sve do neezavršenih projekata koji nam vise nad glavom. Najstarija noćna mora nije bila tako puna akcije, a pre 4 hiljade godina najveći strah je bio da neko u vas bez prestanka gleda.
Noćna mora opisaa u pismu pokojnom ocu
U Starom Egiptu su se pokojnicima često pisala pisma, a upravo takvo jedno, koje je napisao izvesni Heni, danas je i jedno od najranijih spominjanja snova u našoj istoriji. Obično su se takva pisma pisala na papirusu, a ređe klesala u grnčarskim predmetima, a njihova sadržina je varirala od posebnih želja ka pokojnicima, pa sve do prepričavanja dogodovština.
Oko 2100. godine pre nove ere, Egipćanin po imenu Heni napisao je pismo svom pokojnom ocu, tražeći od njega pomoć sa noćnim morama koje mu nisu davale mira. Heni je opisao kako u snovima, sluga njegovog pokojnog oca, stalno bulji u njega, a prisećajući se ranijih vremena, dok je otac još bio živ, Heni se plašio da ovakav san može biti osveta, budući da je slugu često nipodaštavao. U svom pismu pokojnom ocu, Heni ga je preklinjao da ga zaštiti od noćnih mora i pobrine se da mu sluga nikako ne naudi.
San je paralelni svet i za njega ne postoji psihološko objašnjenje
Egipćani su sanjanju pridavali veliki značaj, a njihov pogled na svet, koji im inače nije bio dostupan na javi, uskoro je iznedrio i prvi priručnik za tumačenje snova. Za njih sanjanje nije bilo aktivna, već pasivna aktivnost, što je podrazumevalo da su egipatski sanjari samo posmatrači onoga što im više sile prikazuju. Putujući kroz portal sna, oni su se "budili" u nekom paralelnom svetu koji se nalazio između svakodnevice i zagrobnog života i u njemu komunicirali sa bogovima i preminulima.
"Za razliku od savremenih shvatanja prirode sna, Egipćani nisu imali psihološko objašnjenje za njih", objasnila je Kasija Špakovska, autorka knjige o snovima u starom Egiptu.
Snovi tada nisu imali za cilj da daju uvid u psihu sanjara, niti su kasnije tumačeni sa ciljem razumevanja nekih unutrašnjih borbi Egipćana kao što je to danas praksa. Umesto toga, Egipćani su ih posmatrali kao puko objašnjenje svoje sadašnjosti i način za predviđanje budućnosti.
Prvi priručnik za tumačenje snova datira iz 1220. godine pre nove ere
Egipćani su se, nakon što su spoznali snove, rešili da ih i dešifruju, a prvi priručnih napisan je oko 1220. godine pre nove ere. U njihovom sanovniku bilo je navedeno 139 snova koji donose nešto dobro, kao i 83 koja ništa pozitivno neće doneti. Svaki san sastoji se od sveobuhvatnog opisa ispraćenog slikama snova, a na kraju se nalazi "ocena" - dobar ili loš.
"Ako čovek vidi sebe mrtvog, to je dobro - čeka ga dug život", opisano je u sanovniku starih Egipćana.
Njihov priručnik za tumačenje snova pokazao je i o čemu su najčešće brinuli stari Egipćani, šta im je bilo značajno: mnogi snovi su čak slični današnjim i tiču se finansija, zdravlja, ljubavi i potomstva, a upravo se iz nabrojanih snova može videti da su ovi zapisi bili namenjeni i običnim smrtnicima, a ne samo eliti.
