Ruska carska dinastija bila je poznata po neverovatnoj kolekciji nakita i drugih dragocenosti, a njenu vrednost je bilo nemoguće proceniti premda su luksuzni komadi imali ne samo novčani, već i istorijski i sentimentalni značaj za članove porodice Romanov.
Za vreme svoje vladavine, imperator Petar I je izdao naredbu kojom je izvoz carskog nakita sa teritorije Ruske imperije bio zabranjen, a kako bi se on čuvao na jednom mestu i daleko od očiju posmatrača, 1719. godine je u Zimskom dvorcu Sankt Peterburga sagrađena i posebna, Brilijantska soba. U njoj su se tokom čitave vladavine Romanovih držala sva remek-dela juvelirske umetnosti, sve dok nije nastupio Prvi svetski rat.
Iz Peterburga u Moskvu, po hitnom postupku
Sa početkom Prvog svetskog rata, ruska imperatorska porodica donela je odluku da se sav carski nakit prenese iz Brilijantske sobe u Moskvu, što dalje od mesta pogođenih vojnim napadima. Nakon što je odluka doneta, zaposleni na dvoru morali su da deluju veoma brzo i bez ikakvog plana, zbog čega nakit nije niti popisan prilikom pakovanja u velike kovčege, niti zvanično uz potpis o primopredaji, predat na dalje čuvanje. Nakon što su prevezene u Moskvu, sve dragocenosti porodice Romanov smeštene su u Oružarnicu, u kojoj su se nalazile sve do početka građanskog rata, a da li se nešto usput zagubilo (slučajno ili namerno), nikada nije ustanovljeno.
Šverc i njegova legalizacija
Za dva meseca do kobne večeri u kojoj su članovi dinastije Romanov streljani, na granici Rusije su pogranične službe zadržale dva švercera koji su prevozili dragocenosti sestre tadašnjeg cara Nikolaja II, a iako je vlast veoma surovo osudila dvojicu ilegalaca, bilo je pitanje trenutka kada će ovaj "biznis" procvetati. Trenutak procvata došao je sa pogubljenjem carske porodice, a boljševici su se osilili toliko da su "biznis" legalizovali - prodaja nakita Romanovih je postala deo ruske svakodnevice i veoma unosno zanimanje. Štaviše, novoj vlasti je ovakva delatnost itekako išla na ruku - novac od prodaje korišćen je za organizovanje revolucija i u drugim zemljama, podizanje morala vojnika, nabavku oružja, namirnica i slično.
Osamdeset posto nacionalnog bogatstva je prodato ili uništeno
Ovakva burna delatnost boljševika dovela je do toga da je čak 80 procenata nacionalnog bogatstva carske Rusije rasprodato za mizeran novac ili, još gore, uništeno. Primera radi, od 18 dijadema i kruna koje je posedovala carska porodica Romanov, danas je sačuvano tek 4. Stradala su i čuvena Faberžeova jaja koja su bila dika i ponos ruske imperatorske porodice - čak 36 famoznih remek-dela čuvenog juvelira završilo je u Evropi i Americi.
Srećom, ruski oligarsi i kolekcionari su ovu zbirku delimično otkupili i vratili u domovinu - upravo zahvaljujući njima, čak 19 jaja vraćeno je u Rusiju. Od onih koja su vraćena, deset krasi Moskovski Kremlj, dok je devet u privatnoj kolekciji Viktora Vekselberga. Osim toga, u moskovskom Dijamantskom fondu čuva je još 114 istorijskih eksponata imperatorske porodice koji oslikavaju svu moć i raskoš ruske imperije i dinastije Romanov.
Velika carska kruna i dijadema Marije Fjodorovne - dva bisera Dijamantskog fonda Rusije
Zahvaljujući naporima ruskih kolekcionara, Velika carska kruna, simbol autokratije koju su za Katarinu II kreirali najbolji dvorski draguljari, danas krasi Dijamantski fond Rusije, doduše, u elektronskom formatu - original nije dostupan javnosti, dok je u muzeju izložena optička kopija. Kruna je ukrašena sa 4.936 dijamanata i brilijanata (2.860 karata), špinelom od 398 karata i 75 velikih bisera, a prema jednoj od mogućih verzija, nekoliko kamenčića sa krune 1920-ih godina iskorišćeno je kao zalog za kredit od 20 hiljada dolara.
Drugi biser Dijamantskog fonda Rusije je dijadema Marije Fjodorovne, supruge ruskog cara Pavla I. Ovaj luksuzni komad nakita sačinjen je od dijamanata različitih veličina optočenih na dva načina, i fiksiranih i okačenih brioleta, koji svetlucaju prilikom pokreta. U centru je dijademe je i neobičan dijamant ružičaste boje veličine 13 karata.