Magazin
Koja je razlika između pravog i lažnog meda
Med se smatra jednim od najlekovitijih prirodnih proizvoda koje imamo na raspolaganju. Stavljamo ga u čaj, kolače, koristimo ga u kozmetici, povoljno utiče u borbama protiv povišenog holesterola, snižava masnoću u krvi. Ali, kako da znamo da je med koji kupujemo onaj pravi, da nema u sebi dodatne šećere? Trebalo bi da se držimo one naše stare "kilo meda, kilo kajmaka", da med košta bar koliko i kajmak, savetuje Verica Novković iz pčelarskog gazdinstva za RT Balkan.
Kućnu apoteku i kuhinju ne možemo da zamislimo bez teglice sa medom. Mnogi ga konzumiraju ujutru uz čašu vode, neki uz čaj, čest je dodatak jelima, a hiljadama godina se koristi u lečenju mnogih bolesti.
Najnovije analize po akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića pokazale su da je na našem tržištu od 25 uzoraka meda čak 22 falsifikat. U čak 88 odsto uzoraka je ustanovljeno da med nije autentičan i da je u njega dodata neka vrsta šećera, odnosno med nije proizveden iz cvetnog nektara, nego je reč o prihrani ili direktnom mešanju meda sa šećernim sirupima, a nudi se kao "pravi", "autentični", "domaći" med, piše je Politika.
Kako da znamo da uzimamo pravi med, onaj napravljen od cvetnog nektara?
Ukoliko želimo da budemo sigurni da konzumiramo pravi med, neophodno je da ga adekvatno pazarimo: "Svakako da je najbolji način da se uradi analiza, ali jedna od korisnih opcija prilikom kupovine meda jeste da imate svog, proverenog pčelara", kaže Verica Novković iz pčelarskog gazdinstva "Novković" za RT Balkan.
Prirodna analiza meda
Pored labaratorijskih analiza, postoje i one koje med sam pokaže. "Naime, pravi med se kristališe i to je jedna od prirodnih analiza. Bagremov med se kristališe posle godinu dana, livadski se kristališe posle 2 do tri meseca, suncokretov oko mesec dana, šumskom medu treba dosta da se kristališe", dodaje.
Mutan med - pravi med
"Kada kupujete med, pogledajte kakva mu je bistrina. Naime, pravi med nije bistar, on nije totalno proziran", ističe Verica.
Lako se skida sa tkanina
Za razliku od onog u kom su dodati šećeri, prirodni med se lako skida sa tkanina: "Med jeste lepljiv, ali, rekla bih da nije tako lepljiv da ne možemo lako da ga skinemo i jednostavno operemo sa materijala".
Kilo meda, kilo kajmaka
"Još od davnih vremena, naših baka i starih važilo je 'pravilo' - "kilo meda, kilo kajmaka". Odnosno, za med mora da se izvoji novac, med mora da košta i da ima svoju cenu, a danas je jeftiniji od čvaraka", objašnjava Verica.
Čitajte deklaracije
"Iako nemamo običaj, pri kupovini meda je neophodno da čitamo deklaracije. Po zakonu, deklaracije mora da postoji, ali nekada je sitnim slovima ispisano nešto što što je bitno i što treba da znamo - npr. da li ima dodatog šećera", kaže Verica.
Sadrži više od 70 dragocenih sastojaka
Proizvod medonosnih pčela, med, dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Svi pčelinji proizvodi su delotvorni, a posebno ako ih kozumiramo pravilno.
Sastojci meda su šećeri fruktoza, glukoza i saharoza. Tu su i enzimi, kiseline i minerali. Od vitamina, najviše su prisutni vitamini B grupe, kao i vitamin C. Sveukupno med sadrži više od 70 dragocenih sastojaka.
Med umanjuje upale grla, desni, koristan je porotv dijareje, bronhijalne astme, kašlja, blagotvorno deluje na proces varenja, podstiče rad creva. Doktori ističu da med ne smeju da koriste osobe koje su alergične na med, ili polen biljaka od koji se med pravi, kao i bebe mlađa od jedne godine. Oprezni treba da budu i dijabetičari, a bilo kakve zdravstvene sumnje u konzumaciji podrazumevaju da treba da se obratite lekaru.
Upotreba meda datira još iz doba starog Vavilona, i korišćen je kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća. Koristili su ga i u starom Egiptu prilikom balsamovanja, a u kućama je služio kao zaslađivač. I u Antičkoj Grkoj, kao i starom Rimu koristio se kao poseban dar bogovima, a spominje se u antičkim spisima, Bibliji, Kuranu.
