Magazin
Kako su društvene mreže inspirisale mlade devojke da vuku rikše u Tokiju
Za vučenje rikše u Tokiju je potrebna velika fizička snaga, dobro poznavanje grada, ali i otpornost na različite vremenske neprilike. Zbog toga, ovaj posao je vekovima bio namenjen muškarcima, sve dok grupa savremenih, mladih devojaka nije počela da menja industriju. Nakon što su preko društvenih mreža videle da je moguće da žena vuče rikšu, mnoge devojke su počele da grade ovu neobičnu, ali impresivnu karijeru.
Jedna od najvećih kompanija za vučenje rikše u Japanu, "Tokio rikša", je preko društvenih mreža probudila interesovanje za ovaj posao među mladim devojkama.
"Prva devojka koja se pridružila je bila zanimljiva, pa kada smo počeli da je postavljamo na društvene mreže, mnoge devojke su krenule njenim stopama i pridružile nam se," objašnjava za Rojters Rjuta Nišio, direktor kompanije. "Želim da stvorim mesto u kome se žene osećaju prijatno tokom posla i imaju aktivnu ulogu," dodao je.
Radnici pređu oko dvadeset kilometara dnevno, bez obzira na vremenske prilike. Osim što je potrebna posebna fizička, ali i mentalna snaga, moraju dobro poznavati grad. Na kraju, važno je da znaju da pravilno komuniciraju sa klijentima, koji ih uglavnom unajmljuju da bi razgledali različite delove Tokija. Neki od najuspešnijih radnika mesečno mogu zaraditi oko milion jena (više od šest hiljada evra), što je tri puta više od prosečne plate u Japanu. Ipak, teško je dobiti ovakav posao, jer kompanija "Tokio rikša" uglavnom prihvata manje od deset odsto prijavljenih.
Jedna od devojaka koje su zaposlene u ovoj kompaniji, Juka Akimoto, objasnila je da ju je ovaj posao privukao preko društvenih mreža. Kada je videla devojke koje vuku rikšu na Instagramu i TikToku, odlučila je da pokuša da se pridruži ovoj industriji, iako u njoj dominiraju muškarci.
Akimoto radi u "Tokio rikši" već dve godine. Od kako se tamo zaposlila, danas trećinu od ukupno devedeset radnika čine žene i radnici koriste promovisanje na internetu kako bi privukli još devojaka.
"Bilo je veoma naporno na početku, prikolica je bila teška, a ja nisam mnogo jaka," objasnila je Akimoto za Rojters, dodajući da samo jedna rikša može dostići težinu i do dvesta pedeset kilograma. Ipak, vremenom je zavolela svoj posao i želi da nastavi da radi dokle god njeno telo može da izdrži. Motivaciju joj donosi privezak oko vrata, na kome piše: "Nikada ne odustaj".
Društvene mreže imaju veliki uticaj ne samo na ljude koji žele da se bavi ovim poslom, već i na mušterije, koje često gledaju i prate svog omiljenog vozača, što ih navodi da ga rezervišu više puta. Druga zaposlena, Jumeka Sakurai, objasnila je kako su društvene mreže uticale na njenu odluku da počne da vuče rikšu.
"Gledala sam mnogo klipova žena koje treniraju i uspešno voze rikšu. Dale su mi samopouzdanja da i sama pokušam," objasnila je, dodajući da je ispunila svoj san, iako je prijatelji i porodica isprva nisu podržavali.
Iako su zaposlene zadovoljne, često se suočavaju sa brojnim izazovima. Nekad će mušterije radije odabrati muškog vozača, a nekada ih mušterije mogu uznemiravati ili ispitivati o njihovom znanju o rikšama. Ipak, devojke su odlučne i nameravaju da nastave da rade ovaj zahtevan, ali interesantnan posao.
"Ophodimo se isto prema muškim i ženskim radnicima, one to zapravo i žele. Štaviše, nekada su one mnogo jače od naših muških vozača," zaključio je direktor Nišio.
