Džinovske pande se vraćaju u domovinu, Kina odlučila da im je bolje kod kuće

Do kraja ove godine, Kina očekuje svoje džinovske pande nazad, budući da ugovori, po kojima su one bile pozajmljene zoološkim vrtovima u Sjedninjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, ističu. Zbog čega je došlo u promene pristupu "panda diplomatiji" od strane azijske zemlje?

Crno-beli gosti se vraćaju kući

Tri džinovske pande Nacionalnog zoološkog vrta u Vašingtonu trebalo bi da se u svoju domovinu, Kinu, vrate do 7. decembra, premda tog dana ističe i ugovor o pozajmici ovih ljupkih azijskih sisara. Nakon njihovog povratka, u SAD će ostati još samo četiri primerka džinovske pande koje su na pozajmici do naredne godine, a hoće li se sporazum produžiti, ili će se i one vratiti nazad, još uvek nije precizirano. Ukoliko se ugovor o pozajmici ove životinjske vrste ne produži, ovo će biti prvi put u istoriji od 1972. godine da SAD neće imati ni jednu džinovsku pandu u svojim zoološkim vrtovima.

Međutim, džinovske pande Kina ne povlači samo iz Sjedninjenih Američkih Država, već i iz Velike Britanije, odakle će dve poslednje jedinke takođe u decembru krenuti put domovine.

Peking: "Vratite nam naše pande"

Kako su se odnosi između Kine i Zapada u poslednjih desetak godina drastično pogoršali, Peking je rešio da svoje nezadovoljstvo demonstrira povlačenjem džinovskih pandi koje predstavljaju zaštitni znak ove zemlje vekovima. Naučnici smatraju da je ovakav potez Pekinga odraz njihovog viđenja politike dveju zapadnih zemalja:

"Ovo je možda način Pekinga da signalizira Zapadu da možda nisu baš zadovoljni kako se stvari odvijaju", naveo je Či Meng Tan, profesor na Univerzitetu u Notingemu. "Ne sviđa nam se kako nas tretirate, pa ćemo uzeti naše pande nazad", dodao je.

One su simbol kinesko-američkog prijateljstva još od 1972. godine, kada je predsednik Ričard Nikson došao u svoju istorijsku posetu komunističkoj Kini. Tada je, u znak poštovanja, kineski premijer Džou Enlai poklonio prvoj dami Amerike, Pet Nikson, dve džinovske pande, koje su kasnije postale stanovnici vašingtonskog zoo-vrta.

"To je bio signal za poboljšanje odnosa između Pekinga i ostatka sveta", objasnio je Tan.

Uloga pandi u kineskoj diplomatiji je veoma ispoljena, a svojevremeno je čak i kineski ambasador u SAD, Cui Tiankai, istakao da postoje dva kineska "ambasadora" u Vašingtonu: on i mladunče pande u Nacionalnom zoološkom vrtu.

Džinovske pande su bile prave zvezde zoo-vrtova

Međutim, džinovske pande nisu značajne samo za diplomatiju - one su godinama očaravale veliki broj posetilaca zooloških vrtova SAD i Velike Britanije. Štaviše, od kako je najavljeno da se tri lepotice vraćaju za Kinu 7. decembra, još više posetilaca je pohrlilo u Nacionalni zoološki vrt, kako bi se oprostilo od azijski gostiju.

Ranije ove godine, i Japan je Kini vratio pandu po imenu Ksiang Ksiang u skladu sa istekom ugovora o pozajmici, a poslednjeg dana njenog boravka u zoo-vrtu Ueno u Tokiju, čak 60.000 ljudi je došlo da se oprosti od crno-bele ljubimice.