Da li je domaći zadatak koristan za decu

Mnogim đacima domaći zadatak je "noćna mora", a neretko i roditelji zajedno "pate" sa svojom decom. Učenje van nastave oduzima dosta vremena, praćeno je otporom i plačom. Ometa porodično vreme, kao i mogućnosti za fizičku aktivnost i igru. Istraživnja vezana za ovu temu govore da su deca opterećena domaćim zadacima i da im se često zadaje tri puta više od preporučene "količine" zadataka. Ipak, postoje situacije koje sugerišu da taj rad može biti koristan, ali samo ako je minimalan.

Često ćemo čuti da roditelji i vaspitači izražavaju zabrinutost zbog obima domaćih zadataka koji imaju deca i dovode u pitanje koliko je zaista taj rad efikasan za poboljšanje znanja. "Zabrinutost je opravdana", kažu stručnjaci koji su se bavili ovom temom, a čiji rad je objavnjen u Risrč gejtu.

Koja je prihvatljiva količina domaćeg zadatka

Istraživanja sugerišu da vreme utrošeno na rad domaćeg zadatka ne bi trebalo da prelazi preko 2 i po sata za srednjoškolce. Što se tiče osnovaca, zadaci treba da im troše minimalno vremena i da su zadati tako da mogu što samostalnije da ih urade. Ukoliko se prekorači vreme, domaći zadatak najverovatnije neće imati pozitivan uticaj.

Domaći zadatak i razvijanje veština

Domaći zadaci povezani su sa boljim rezultatima na testovima za učenike srednjih škola, ali ne i za učenike osnovnih škola. Nedavna eksperimentalna studija u Rumuniji otkrila je neke prednosti za manji obim domaćih zadataka kod učenika osnovnih škola, ali to ne važi za domaće zadatke iz matematike. Zanimljivo je da se ovaj pozitivan uticaj dogodio samo kada su učenici radili domaći zadatak u proseku 20 minuta. Dakle, istraživanja sugerišu da domaći može da bude od koristi kada je minimalan.

Trebalo bi uzeti u obzir da cilj domaćeg zadatka nije samo poboljšanje akademskih veština. Oni imaju neke neakademske koristi, kao što je razvijanje odgovornosti, upravljanje vremenom i "treniranje" istrajnosti.

Ipak, previše domaćih zadataka može da ima i negativne uticaje na neakademske veštine, jer se smanjuju prilike za igru, što je od suštinskog značaja za razvoj jezičkih, kognitivnih, samoregulacionih i socijalno-emocionalnih veština. Domaći zadatak takođe može ometati fizičku aktivnost, što povećava rizik od prekomerne težine, piše Sajkolodži tudej. 

Pomoć roditelja oko domaćih zadataka je korisna

Uloga roditelja je i ovde ključna i bitno je kako, a ne koliko često roditelj pomaže detetu da završi svoje obeveze.

Na koji način, odrasli mogu da pomognemo deci da bolje savladaju gradivo?