Psiholozi koji su sproveli istraživanje su želeli da ispitaju kako ljudsko telo može reagovati na različite vrste umetnosti. "Kada govorimo o apstraktnim iskustvima, kao što su umetnost ili muzika, ljudsko telo je skoro uvek uključeno u priču," rekao je autor studije Volfgang Čaher, psiholog sa Univerziteta u Bernu, koji je organizovao eksperimentalne koncerte, prenosi "Sajens alert".
Eksperiment je trebalo da potvrdi teoriju da um nije samo povezan sa telom, već i da telo utiče na um. Učestvovalo je preko sto ljudi, koji su posmatrali tri klasična koncerta, na kojima je orkestar svirao kompozicije Betovena, Johanesa Bramsa i savremenog kompozitora Breta Dina. Autori studije su koristili kamere iznad glave i posebne senzore, kako bi pratili učesnike, koji su pre i posle koncerta morali da popune upitnike vezana za njihove ličnosti, da li su uživali u nastupu i kakvo im je raspoloženje bilo posle koncerta.
Naučnici su otkrili statistički značajnu kompatibilnost na nekoliko polja. Na primer, otkucaji srca ispitanika su bili brži ili sporiji tokom istih muzičkih pasaža, kao i nivoi provodljivosti kože.
Provodljivost kože je usko povezana sa odgovorom tela na beg ili borbu: kada je visok, to ukazuje na stanje uzbuđenja i može se povezati sa naježenom kožom, a kada je nizak, to znači da smo u opuštenom stanju.
Kamere su čak uhvatile i usklađene pokreta tela kod pojedinih posmatrača, što je, kako su autori napisali, "vredno pažnje, pošto je publika na svim koncertima sedela pri prigušenom osvetljenju, na distanci."
Otkrili su da ljudi čiji su tipovi ličnosti ukazivali na "otvorenost za nova iskustva" i ekstrovertnost su bili skloniji sinhronizaciji sa drugima, dok je za one koji su bliži neuroticizmu (oni koji odbijaju nova iskustva) manje verovatno da će se uskladiti.
Ipak, analiza je pokazala da i ekstremno ekstrovertirani ljudi nisu bili savršeno usklađeni, verovatno jer su veoma društveni i žele da budu jedinstveni. Drugim rečima, dok su ekstroverti vrlo otvoreni i svesni okoline, manje se fokusiraju na muziku.
Za autore studije, rezultati pomažu da se objasni zašto, na primer, javne parade ili vojni marševi pomažu u izgradnji bliskog odnosa između učesnika, a veruju i da su ovi efekti "još jači" u drugim muzičkim žanrovima.
"Postoje dodatni razlozi da se tela ljudi usklade na primer, na koncertima pop muzike, ljudi se kreću i plešu zajedno uz zvukove, što bi dalo još jasnije rezultate", rekao je Čaher.