Novine, televizija i radio su već decenijama glavni izvor informacija za ljude širom sveta, ali sa razvojem interenta, odnos čoveka i medija se postepeno menja. Dok pripadnici starijih generacija najčešće odluče da, na primer, uključe televizor kada žele da čuju najnovije vesti, većina pripadnika mlađih generacija nema TV u kući, već će da koriste mobilni telefon kako bi pronašli detalje o najnovijim dešavanjima u svetu.
Čini se da su društvene mreže i onlajn portali skoro poptuno zamenili ulogu tradicionalnih medija među mladima, toliko da mnogi veruju da će nove generacije biti "glavni krivci" za potencijalni nestanak radija, novina i televizije. Zašto mladi sve češće odbijaju ove vrste medija? Da li je u pitanju nedostatak koncentracije, mladalački bunt ili nešto sasvim drugo?
"Mladi danas odrastaju uz poptuno digitalne tehnologije, prirodno je da će se njima okrenuti u potrazi za informacijama," objašnjava za RT Balkan dr Dalibor Petrović, profesor sociologije. "Ono što njima ne odgovara kod tradicionalnih medija je prilagođavanje programskoj šemi. Mladi su navikli da sadržaj koji im je potreban dobiju odmah, da bude u skladu sa njihovim željama."
Dodaje da, osim što tradicionalni programi i šabloni emitovanja ne odgovaraju mladima, postoji i veliki otpor zbog načina na koji se vesti prenose. Većina mladih želi da vesti budu kratke i jasne, bez previše formalnih izraza, zbog čega često mogu biti podložni dezinformacijama.
"U isto vreme, jedan deo mladih ljudi je spreman da pruži više pažnje nego što se to obično veruje, pogotovo kada se govori da oni imaju koncentraciju "zlatne ribice", to jest da ne mogu da obraćaju pažnju na vesti duže od deset sekundi. Na primer, mnogi slušaju podkaste koji traju po sat vremena ili više. Prema tome, važno je da im se pokaže dobra tema, na dobar način, ali vrlo je važno da taj sadržaj dostupan na zahtev."
"Saopštavanje poruka u tradicionalnim i novim medijima se suštinski razlikuje u tonu komunikacije, direktnosti obraćanja, jezik koji tradicionalni mediji koriste nije jezik koji mladi razumeju. Razumeju ga u sadržajnom smislu, ali suštinski ga ne razumeju, jer to im je suviše spor i formalan način komunikacije, koji im deluje neiskreno."
Profesor smatra da mladi jednostavno više nemaju poverenja u tradicionalne medije, jer misle da su podložni različitim interesima i uticajima, dok im novi mediji često deluju autentično, a takođe im je lakše da probiju određene ideološke barijere i pronađu sadržaj koji im odgovara. "Danas svako može da bude komunikator, a u moru tih komunikatora ima onih koji pričaju svašta, ali ako se probere, svako može da nađe influensera ili kreatora po svojoj meri."
"Poverenje je vrlo važna stvar, zatim brzina dobijanja informacija na zahtev: "Ja hoću odmah, kada meni ta informacija treba, treba mi mogućnost da dođem do različitih informacija, a ne one koje mi je neko "servirao" u određeno vreme". Mladi ljudi to ne žele, oni su individualizovani i kao takvi vole jedinstvene forme pribavljanja informacija," zaključio je profesor.
Dve pripadnice generacije Zed su za RT Balkan potvrdile da su poverenje, dostupnost i mogućnost kontrolisanja odabira izvora glavni faktori za biranje novih, digitalnih medija.
"Želimo da biramo koje ćemo vesti da gledamo, kada gledamo televiziju, nudi nam se sve odjednom, moramo da sačekamo da se određen deo emicije završi da bismo odslušali ono što nas zapravo zanima. Na interentu sami biramo koji deo ćemo da pročitamo ili odslušamo, možemo da zaobiđemo ono što nas ne interesuje," objašnjava Jana (24).
"Nema neizbežnih reklama, a na kraju, još kao mali smo shvatili da je iz godine u godinu sve teže pronaći izvore kojima možemo potpuno da verujemo. Naravno, isto važi i za internet, ali je drugačije kada slušaš nekoga uživo (na ekranu ili preko radija) i kada sam nešto pročitaš i istražiš."
Pored praktičnih prednosti korišćenja društvenih mreža, mladi ljudi veruju da je mnogo lakše pronaći "zlatnu sredinu" i zaključiti da li je određena vest istinita, pogotovo kada se uporede različiti onlajn portali.
"Mislim da "najsvežija" vest može doći od ljudi na društvenim mrežama, ali ja ipak nemam mnogo više poverenja u njih nego što imam u velike medije. Prednost kod onlajn portala je što mogu da dobijem informacije iz mnogih različitih izvora, pa na kraju "filtriram" objektivnu istinu, koliko god je to moguće," rekla je Sara (25).
"Iako ne znam motive pojedinca koji objavljuje na društvenim mrežama, to su ipak "instant vesti", koje mogu odmah da mi privuku pažnju. Zatim, čekam da se ta ista vest proširi po novinarskim portalima, gledam koje informacije se uklapaju, a koje ne, pa donosim sopstvene zaključke."
Na kraju, mladi su objasnili da ne žele da plaćaju za novine i televiziju, jer im predstavlja nepotreban trošak. "Ne želim da plaćam uslugu koju ne mogu nikako da kontrolišem. Na primer, televizija nema personalizovan algoritam, nudi reklame, ima strogo određeno vreme i strukturu, ne želim da plaćam za sadržaj koji me ne interesuje, a na internetu uvek mogu da podesim svoju pretragu i sakrijem ono što ne želim da gledam. Svesna sam i da na internetu postoje brojne cenzure, ali mislim da su one svakako veće na televiziji ili u novinama," zaključila je Sara.
Sigurno je da razvoj tehnologije dovodi do mnogih promena u komunikaciji i načinu prenošenja vesti širom sveta, ali za sada, samo će vreme pokazati da li će mlađe generacije imati najveći uticaj na ove izmene, kao i da li će tradicionalni mediji opstati u digitalizovanom svetu.