U ovoj viševekovnoj dilemi - da li smo rođeni dobri ili zli, odgovor se možda krio u ponašanju beba. Studije razvojne psihologije pokazuju da verovatno postoji prirodno "dobro" u čovečanstvu i da su deca sposobna da donesu moralne sudove u još u ranom uzrastu.
Dobri žuti trougao i zli plavi kvadrat
Bebe mlađe od godinu dana su gledale lutkarsku predstavu u kojoj su se oblici različitih boja ponašali na načine koji su bili jasno prepoznatljivi kao moralno ispravni ili pogrešni. Crveni krug je prikazan kako se bori da se popne na brdo, dok "zli" je plavi kvadrat pokušavao da ga gurne nazad. U međuvremenu, "dobar" žuti trougao pokušavao je da pomogne crvenom krugu.
Nakon predstave, bebe su "pitane" kojim oblikom žele da se igraju: zlim plavim kvadratom ili dobrim žutim trouglom. Kao što se moglo pretpostaviti, svi su birali trougao koji je pokazao "korisno" i "nesebično" ponašanje.
Scena replicira nalaze studije iz 2010. iz Centra za spoznaju novorođenčadi na Univerzitetu Jejl, gde istraživanje pokazuje da su u sličnoj igri bebe birale oblik koji je imao ulogu "pomoćnika".
Studija sa Univerziteta Kjoto iz 2017. imala je sličan pristup i zaključke kao i pomenuta studija sa lutkama.
Deci od šest meseci prikazivani su video snimci sa tri lika nalik Pakmanu (liku iz igrice) nazvanim "žrtva", "nasilnik" i "treći". "Treći" bi ponekad intervenisao da pomogne žrtvi stavljajući se između žrtve i nasilnika, a ponekad bi i pobegao. Nakon gledanja video snimka, deca su izabrala svoj omiljeni lik, a većina je birala "trećeg" koji je pokušao da pomogne žrtvi.
Mnoga istraživanja pokazuju da bebe imaju altruističko ponašanje. "Studija velike majke" sa Harvarda, pokazuje da bebe koje nisu znale da ih posmatraju naučnici i dalje su se ponašale lepo i umiljato i bile su od pomoći drugima. Ovo može da sugeriše da nisu naučile takvo ponašanje samo da bi izbegle naprimer kaznu ili prekor, već su se ponašale zaista nesebično i lepo.
Da li se rađamo kao dobri ili loši je česta tema u filozofiji, nauci
Filozofi su vekovima raspravljali o tome da li su ljudi rođeni dobri ili zli. Aristotel je tvrdio da se moral uči i da smo rođeni kao "amoralna stvorenja"; Sigmund Frojd je smatrao bebe "moralno praznim listom".
Možda su dva najpoznatija suprotstavljena pogleda na ovu debatu ona koja su zastupala Tomas Hobs i Žan-Žaka Rusoa. Hobs opisuje ljude kao "pokvarene" i smtrao je da im je potrebno društvo i pravila da vladaju njihovim instinktima da bi napredovali. Kasnije ga je Ruso otvoreno kritikovao, tvrdeći umesto toga, da bi čovek bio blag i čist bez iskvarenosti i pohlepe, da nema nejednakosti izazvane klasnim sistemom koji je nametnulo društvo, piše Bi-Bi-Si.