Heroj koji je spasio svet: Ko je bio sovjetski oficir koji je sprečio izbijanje Trećeg svetskog rata

Svako od nas s vremena na vreme ima težak dan na poslu, a nakon ove priče svi naši izazovi tokom radnog vremena postaju "mačiji kašalj". O herojskom podvigu sovjetskog oficira, koji je ceo svet spasio izbijanja Trećeg svetskog rata, veoma dugo nije se znalo ništa, ali je njegov doprinos svetskoj istoriji i politici neosporiv.

"Nisam spasio svet, to je bio samo težak trenutak na poslu, ništa više. Nisam ni heroj, samo sam se našao u pravo vreme, na pravom mestu", rekao je Stanislav Petrov.

Napeti odnosi dveju supersila

Odnosi dveju supersila, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država su tokom 1983. godine bili posebno napeti, a tokom samo par meseci odigralo se nekoliko izrazito dramatičnih situacija:

• 8. marta je godine tadašnji predsednik SAD nazvao je SSSR "imperijom zla",
• 4. aprila su američki avioni uleteli u vazdušni prostor SSSR i bombardovali Zeleno ostrvo,
• 1. septembra je sovjetski lovački avion oborio komercijalni let južnokorejske avio-kompanije koji je greškom skrenuo sa trase i "zalutao"iznad ruske teritorije, pri čemu je poginulo 269 putnika, od čega 62 američkih državljana.

Čitavo čovečanstvo nalazilo se na ivici nuklearnog rata dveju država, a 26. septembra svet je bio najbliži njegovom početku. Treći svetski rat bi izbio da nije bilo Stanislava Petrova, koji je preuzeo rizik na sebe i doneo odluku kakva se donosi samo jednom u životu.

Sovjetski heroj koji se našao u pravo vreme na pravom mestu

Tokom 1972. godine Stanislav Petrov bio je postavljen na poziciju dežurnog na komandnom punktu Serpuhov-15, mestu gde će se i odvijati drama koja je obeležila istoriju. Od tada, pa sve do kobne noći, njegov posao bio je krajnje stabilan i može se reći miran. Ipak, u noći između 25. i 26. septembra 1983. godine, u 15 minuta iza ponoći, sve se okrenulo naopačke: satelitski sistem "Oko", koji alarmira o raketnim udarima, izdao je upozorenje o lansiranju interkontinentalnih balističkih raketa sa američke baze.

Rusiju od nuklearne eksplozije deli samo 28 minuta, dok za odgovor preostaje samo 15! Na plećima Stanislava Petrova, inače iskusnog oficira je istorijski važna odluka: da naredi lansiranje sovjetskih raketa, kao odgovor na nadolazeću pretnju iz Amerike, ili ne. U rekordnom roku sprovedeno je svih 30 nivoa provere ispravnosti satelitskog sistema, a kompjuter je pokazivao da su svi do jednog parametri ispravni i da je verovatnoća eksplozije maksimalna.

Prema instrukciji, Stanislav je trebalo da odmah izvesti vrhovnog komandanta o tome da je pretnja u vazduhu i da je neophodno odgovoriti na nju, ali, on je odlučio da prekrši sva pravila, rekavši kako je kompjuter pogrešio. Njegova sumnja počivala je na dve stvari - intuiciji i činjenici da je ispaljen sumnjivo mali broj raketa, samo šest.

Sat otkucava, a Treći svetski rat je sve bliži

Tih 28 minuta su za Stanislava trajali čitavu večnost, a kako i ne bi, kada je ceo svet u njegovim rukama. Ipak, sovjetski oficir je verovao da je doneo ispravnu odluku. Tik-tak, tik-tak, sat je otkucavao i od potencijalne eksplozije SSSR su delili trenuci. Šta bi bilo da je Stanislav pogrešio, teško da možemo i da zamislimo.

Srećom, po isteku onih 28 minuta ništa se nije desilo, a Stanislavu je pao kamen sa srca. Kako se kasnije ispostavilo, "Oko" je zaista pogrešilo: na detektorima su fiksirani odsjaji sunca u oblacima, koji su pogrešno protumačeni kao vatreni "repovi" raketa. Kako bi se izbeglo širenje informacije o ovom incidentu, iz svih radnih dnevnika izbrisane su beleške koje su napravljene u periodu od 00.15 do 00.30, a tajna je čuvana sve do 1993. godine.

Nagrada je izostala, a o njegovom podvigu se tek kasnije pročulo

Iako bi bilo sasvim očekivano da je za svoj herojski čin spašavanja sveta Stanislav nagrađen najvišim zvanjima, njegovo rukovodstvo odlučilo je drugačije, a samo nekoliko meseci kasnije usledila je i ostavka. Nakon nje, on se preselio u podmoskovlje, gde je radio kao čuvar i živeo veoma skromno, od penzije koja je bila dovoljna tek da spoji kraj s krajem. Sve do 1998. godine o njemu nije znao gotovo niko, a zahvaljujući prijatelju Karlu Šumaheru, Stanislav je konačno dobio publicitet koji je zaslužio.

U januaru 2006. godine u štabu Ujedinjenih Nacija u Njujorku Stanislavu je uručena kristalna statua u obliku ruke koja drži Zemlju na kojoj je ugravirana i posveta "Čoveku, koji je sprečio nuklearni rat", a tokom 2013. je proglašen i laureatom Drezdenske premije. Godine 2014. o njemu je snimljen i dokumentarac "Čovek, koji je spasio svet".